Manipulacija je svuda oko nas. Svi smo mi manipulatori, ali i žrtve nečije manipulacije. Čak i ako za sebe mislite da ste dobra i poštena osoba, ponekad manipulišete, a da toga uopšte niste ni svesni. Kada čovek manipuliše, on događaje prikazuje na takav način koji navodi drugu osobu na postupke koji idu u korist osobe koja je manipulator. Glavni cilj manipulacije je uspostavljanje kontrole nad drugom osobom da bi se ostvario neki cilj. Manipuliše se uglavnom na indirektan način, kroz izazivanje određenih emocija kod te osobe, koje će je navesti da se potčini volji manipulatora. Najčešće sredstvo manipulacije je lična uvreda. Ako vas neka osoba uvredi, ona tim činom zapravo nastoji da vas navede da uradite nešto što ona želi. Na ponižavanje i vređanje često nailazimo u nezrelim partnerskim odnosima.
Ismevanje tuđe ličnosti se značajno razlikuje od šale na račun nečijeg ponašanja. Ako vas neko ismeva, on želi da se vi postidite kako bi mogao da uspostavi kontrolu nad vama. Laskanje je, takođe, vid manipulacije, samo prijatniji od gore navedenih oblika. Kroz prenaglašeno obasipanje komplimentima, manipulator nastoji da kreira prividnu sliku prisnosti i prijateljstva. Slatkorečivost i pokušaji nametljivog stvaranja prisnosti su glavne karakteristike ovog vida manipulacije. Često ćete sresti osobe koje su sklone samosažaljenju. Manipulatori skloni tome žele da u vašim očima kreiraju sliku sebe kao jedne jadne i napaćene osobe. To sve rade kako bi izazvali sažaljenje i kod vas, i na taj način postigli određeni lični cilj.
Sigurno vam nisu strane ni pretnje odbacivanjem. Majke, potpuno nesvesno, često koriste ovaj vid manipulacije, jer smatraju da je efikasan kada je reč o vaspitavanju dece. Ovaj vid manipulacije srećemo i u odnosima parova, gde jedna strana zastrašivanjem pokušava da promeni ponašanje druge strane u smeru koji ona smatra poželjnim. Agresivno zapitkivanje predstavlja tendenciju da na svaki odgovor sagovornika osoba odgovara agresivnim pitanjem “Zašto?” ili tome slično. Cilj toga je relativizacija poente koju sagovornik pokušava da iznese, kao i obezvređivanje njegovih argumenata. Ovaj oblik je čest u političkim duelima, pored još nekih vidova manipulacije.
Dakle, iz svega navedenog vidite da je manipulacija zapravo jedan vid komunikacije, uglavnom neprijatan, složićete se. Sada, kada znate na koji način drugi mogu da manipulišu vama, lakše ćete izbeći ili prekratiti takve situacije. Lakše ćete, takođe, prepoznati i sebe u ulozi manipulatora, što ranije možda niste uspevali da učinite. Veoma je važno osvestiti ovu sklonost, te je zameniti otvorenom i direktnom komunikacijom, koja će nam pomoći da se broj manipulatora i predmeta manipulacije svede na što manji broj.
Inspiraciju za tekst pronašli smo na sajtu Psihološki kutak.
Sonja Josipović sebe smatra devojkom koja uživa u trenucima tišine koja joj uvek donese novu dozu inspiracije. Voli da piše i čita knjige, ali i da se druži sa ljudima od kojih može nešto novo da nauči. Osim sa rečima uživa i u igranju sa svojim zekom, koji joj često ne dozvoljava da neke svoje tekstove privede kraju. Voli svako godišnje doba, sve oblike umetnosti i sve vrste slatkiša (izuzev žele bombona). Autorka je bloga Svet obojen rečima.