Dvoje trkača osvojilo grad uprkos mraku i kiši. I sve zabeležili fantastičnim videom!

Hygge koncept u centru grada: Gde da se ušuškaš tokom hladnih zimskih dana?

Sendvič je uvek dobra ideja: 3 nova recepta za najlakši, a najukusniji obrok

Maldivi: Jedini vodič koji ti je potreban ukoliko putuješ u “tirkizni raj”

Želiš savršen, porcelanski ten? Otkrivamo ti tajne japanske beauty rutine

Kako da osvežiš svoj jesenji stil neutralnim nijansama

Preporuka: Gde da izađeš ako voliš chill & hip atmosferu

Sve tajne savršenog Cat Eye looka!

4 jednostavne odluke koje možeš doneti kako bi dala svoj mali doprinos svetu

5 načina da se odgovornije ophodiš prema novcu

1/3

Neravnopravnost između žena i muškaraca je dosta primetna nažalost u svim poljima, pa tako i u umetnosti. Svakako, situacija danas je dosta bolja nego što je nekada bila, ali još uvek prilično daleko od sjajne. Biti umetnica u Evropi između 15. i 17. veka je sasvim neiznenađujuće bilo izuzetno teško, toliko da u knjige istorije umetnosti nije upisano njih puno, a retke su i ona gde jeste uopšte. Razlika između muškaraca i žena i njihovih uslova za stvaranje je bila tolika da su u 16. veku u Italiji, umetnici mahom nazivani virtuoso (virtuoz) što se prevodi kao “smrtni bog” dok ženama gotovo da nije data prilika da stvaraju budući da su časovi bili zatvoreni za njih, i nije bilo moguće da budu svuda gde i muškarci.

Ipak, uprkos poteškoćama i sputavanjima, one su stvarale. Žene sa ove liste nisu dozvolile da ih zastraše komentari kritičara, kao ni predrasude da je četkica muško oruđe, a da one kao pasivan pol treba da se bave nečim drugim. Protiv svih predrasuda i ograničenja ove žene su uzvratile onim što su umele jako dobro da rade, da slikaju! Razvijale su svoje tehnike, specifične pigmente i podržavale i učile nove generacije umetnica učeći ih da ništa ne može da im stane na put ako zaista nešto žele. Trebalo je da prođe mnogo godina, tačnije vekova, da bi njihovo stvaralaštvo bilo priznato, ali danas se može reći da jeste i da radove ovih sjajnih žena možemo naći u Madridu, Rimu itd.

Judith Leyster

Holanđanka čiji je hrabar potez četkicom, uticao na stvaranje stila koji je bio daleko ispred njenog vremena. Njeni svetli, veseli portreti muzičara su često prikazivali veliki raspon facijalnih ekspresija i psihologija, onih koji su joj pozirali, a to je često kombinovala sa mrtvom prirodom, što je dokazivalo njenu sposobnost da kombinuje žanrove. Sa takvim izobiljem modernih motiva koje je predstavljala, nije iznenađujuće što su buduća pokolenja slikara bila inspirisana njenim metodama. To je išlo toliko daleko da je poznat i slučaj u kom je navodno Franc Halsova slika prodata Luvru. Na sudu je otkriveno da je ovaj rad, koji su mnogi hvalili među kojima i Mone, potpisan sa JL, Judithinim inicijalima, što je dodatno reaktuelzovalo njenu poziciju.

Editors choice