Ako ste se ikada zapitali odakle krenuti sa planinarenjem, šta vam je sve potrebno i da li je ta aktivnost uopšte za vas, direktor Highlander Srbija, Marija Radojković, veruje da je planinarenje – aktivnost za svakoga. Prema njenim rečima, to je bogatstvo slobode kretanja, raskoš pogleda i lokacija. U razgovoru sa Marijom smo se osvrnuli na temu ove oplemenjujuće aktivnosti, šta je sve potrebno poneti od opreme, šta je Highlander avantura, kao i o njenom dnevnom poslu na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu.
Pored toga što si doktorka nauka i redovna profesorka na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu, baviš se i naučnim istraživanjima u oblasti primene inovativnih tehnologija u preradi sirovina prirodnog porekla. Ispričaj nam nešto više o tome.
Priroda je nepresušni izvor energije. Danas je tehnika i tehnologija toliko napredovala da se u sekundi nešto otkriva, dokazuje i pokazuje. Inženjerstvo i sama tehnologija ima jednu prelepu stranu, a to je da nikada dovoljno niste upoznali određenu oblast i da uvek ima nešto novo i nešto još. Meni se taj aspekt profesije i formalnog zvanja, ali i zanimanja koje imam, posebno dopada. Negde vas takve okolnosti podstiču da učite, otkrivate i budete u koraku ne samo sa otkrićima, već i promenama u potrebi čovečanstva.
Sve što je nauka i inženjestvo, to je u službi unapređenja kvaliteta života i pojedinca. Inovativne tehnologije uvek imaju onaj wow efekat u kome otkrivate da nešto možete uraditi na način na koji vam je do tog momenta bilo nepoznato. Moja konkretna oblast je iz polja inženjerskih nauka koje su usmerene na ekstrakciju, izolovanje visokovrednih jedinjenja, ali i formulaciju novih proizvoda koji se na tržištu plasiraju kao prehrambeni, farmaceutski ili kozmetički.
Kroz profesiju i naučna istraživanja otkrila si merljive izvore energije, a svoje slobodno vreme uglavnom provodiš u prirodi. Na koji način su povezane tvoja profesionalna i lična strana?
Iako naizgled nema povezanosti, zapravo, u velikoj meri ima. Mesto u kom se spajaju profesionala i lična strana života se nalazi baš tu u prirodi. Sa strane profesije, interesuje me kako čovek kroz nauku i sva otrića koja danas ima, može olakšati, unaprediti, obogatiti život primenom novih tehnologija u proizvodnji ili formulaciji prehrambenih, farmaceutskih i/ili kozmetičkih proizvoda. Sa druge strane, ta ista priroda bez ikakvih modifikacija čoveka oplemenjuje i daje bezrezervno.
Izvor energije je u prirodi i u čoveku. Možda pronaći način da te dve energije spojimo i ujedinimo daje posebno bogatstvo, dodatnu vrednost u onome što svakodnevno živimo. Čini mi se da razvoj nauke i čovečanstva leži u spajanju prirode koja postoji u onome oko nas i u nama samima. Nije lako zato što je sve promenljivo i sve ono što je danas, već sutra je drugačije. Biti u trenutku, naći ravnotežu, spojiti i ujediniti resurse čoveka i prirode veliki je izazov.
Baviš se planinarenjem i odskoro si preuzela licencu za organizovanje planinarskog iskustva Highlander na Staroj planini. Kako si postala ambasadorka Highlandera?
Od učesnika preko ambasadora do nekoga ko danas vodi organizaciju ovakvog događaja u Srbiji put je vremenski kratak, ali sadržajno prilično dug. Vremenski, sve se desilo u svega dve godine. Prvi put sam učestvovala na ovom događaju na Staroj planini 2021. godine. Tada sam upoznala mnogo novih ljudi, kao i novu sebe tokom pređenih 130 kilometara u četiri dana. Nakon tog iskustva usledila su nova, na novim planinama, ali svuda sam pričala o jedinstvenom doživljaju koji je nastao na Highlanderu na Staroj planini.
Jednog dana samo je stigao poziv da postanem promoter takvog koncepta. Velika čast za mene, predstavljati takve vrednosti. Poštovati, voleti prirodu, živeti u skladu sa njom, provoditi vreme na planini, prihvatiti divljinu i surovost i uskladiti samog sebe sa svim što priroda može prirediti. Verujte, posebna je čast kada neko smatra da si dostojan takve uloge, ambasadorske. Danas tu titulu nosim ponosno i trudim se da je opravdam kroz sve što radim.
Da li postoji određena vrsta edukacije, ali i programi koji se mogu pohađati preko Highlandera?
Highlander je osmišljen kao događaj koji se realizuje kroz formu višednevnog planinarenja, pešačenja, kampovanja na planini gde je osoba samoodrživa. To znači da nosiš sve što ti je neophodno (šator, vreću za spavanje, pribor za pripremu hrane, odeću i sl), da živiš, boraviš i funkcionišeš na planini broj dana koji tu provodiš. Prelaziš približno 20 km dnevno bez obzira na vremenske uslove, spavaš na planini i sutradan opet radiš to isto. Od starta do cilja si samoodrživ i pratiš rutu koja ti je zadata i koju je neophodno preći.
Edukacija na samom događaju je neminovna. Čovek otkrije, upozna i prepozna mnogo toga. Ali, postoje i ciljane edukacije koje u Srbiji radimo od ove godine, a to su pripremni treninzi, gde u jednom danu pešačimo određenu stazu i održavamo interaktivne radionice na kojima zainteresovane učimo svemu što im je potrebno za upravo takvo kretanje i boravak u prirodi. Naša velika podrška su i stručne osobe, vodiči i instrukotri Planinarskog saveza Srbije, uz pomoć kojih ovakve edukacije i realizujemo.
Šta te je posebno privuklo u planinarenju, pa si odlučila da se time baviš?
Osećaj slobode, sopstvenog izbora i trenutka u kome svaki tvoj korak zavisi od tebe, a neophodno je da bude u skladu sa mestom na kom se nalaziš. Pogledi, doživljaji, predeli, sve ono što možeš doživeti na planini nije planirano, nije ciljano, nije moguće da dogovoriš da želiš baš takav izlazak ili zalazak sunca, da hoćeš baš tada vedro nebo ili možda grmljavinu i kišu. U planinarenju ima stvari koje zavise od tebe kao osobe koja se time bavi i u određenom trenutku je na određenoj lokaciji, ali u planini mnogo toga zavisi od planine. Ona ti traži da je poštuješ, a opet te nagradi trenucima i momentima koji se beskrajno pamte. Nijedna planina nije identična dva puta. Jednom dođeš – imaš jedan doživljaj, sledeći put je već drugačije. Planinarenje traži od tebe, ali ti toliko toga daje da je jednostavno sve upakovano u tvoje korake – nemerljivo i posebno vredno.
Šta je sve potrebno od opreme kako bi osoba bila spremna za planinarenje?
Lista može biti osnovna i negde po prioritetu bih poređala ovim redosledom: dobre cipele za planinarenje, adekvatan ranac, odeća prilagođena vremenskim uslovima, čeona lampa, štapovi, prva pomoć. Nakon toga slede neophodne stvari za kampovanje: šator, vreća za spavanje, podloška, gorionik, posuđe, pribor za jelo i sl. Treći nivo je dodatak za zimske uspone: cepin, dereze, pojas, šlem itd. Oprema se može završiti zaista samo na osnovnim potrebama, do toga da uvek fali nešto u rancu. Sve zavisi od izbora i pravaca u kojima se osoba kreće i zahtevnosti staza koje posećuje i prolazi.
Šta si naučila o sebi kroz različite izazove sa kojima si se susretala?
Mnogo toga sam naučila. Mislim da se taj proces nikada neće završiti. Naučila sam da vrednujem trenutke, momente koji su često neponovljivi, koji dođu kao nagrada za trud da stigneš do mesta na kome si; naučila sam da čovek uvek ima više snage, volje i energije od onoga što mu je privid u momentu kada se prvi put pojavi misao „ja ne mogu“. Naučila sam da cenim čoveka kroz ruku koju će ti pružiti kao podršku i naučila sam da je u planini čovek baš to što jeste, bez uloga i funkcija koje obavlja u svakodnevnom životu. Naučila sam da verujem u snove i to da ću ostvariti ako dovoljno želim.
Upravo izazovi na koje sam se odazvala su mi pokazali mogućnosti kojih ranije nisam bila svesna. Naučila sam da dišem punim plućima i da danas svesno biram da to želim u punom kapacitetu.
Na koji način uspevaš sebe da guraš napred, ka cilju?
Teško pitanje da ga verbalizujem. Moja najveća snaga i motivacija su ljudi oko mene i inspiracija koju pronalazim u interakciji sa njima; u datim okolnostima. Posmatram, analiziram i tražim pozitivne primere. Ne volim da se poredim i verujem da smo svi različiti, jedinstveni i sa mogućnostima da pomerimo svet oko sebe. Kroz posao koji radim, kao profesor na fakultetu, učim studente da je sve moguće. Moguće je napraviti i merdevine do Meseca, ali pitanje je čemu to suži i da li je isplativo ulaganje za funkciju koju ima. To je način na koji i ja funkcionišem. Sve je moguće što poželiš. Ako dovoljno težiš i potrudiš se, naći ćeš način i uspećeš. Za sve postoji rešenje i sve je jednostavno u većini slučajeva sve, zato što većina nas živi sopstvene izbore i sopstvena zalaganja da nešto ostvari.
Da li možeš da izdvojiš jednu rutu koja ti je promenila perspektivu o životu i način na koji posmatraš sebe - i zbog čega je posebna?
Ima ih nekoliko. Highlander je definitvno iskustvo koje je promenilo moj život. Pre dve godine bila sam učesnik, danas sam neko ko organizuje taj događaj u Srbiji. Upoznati pravu prirodu čoveka u trenutku nevremena, sagledati prirodu u najsurovijem izdanju, doživeti najlepše zrake sunca na određenim visinama, pokisnuti nekoliko minuta kasnije do gole kože, kretati se sa ljudima koje si nekoliko sati ranije upoznao sa potpunim poverenjem da će ti biti podrška i sl. To su iskustva koje je teško opisati, lepota prirode i samog čoveka u izvornom obliku mislim da se najlakše prepozna i upozna na samoj planini.
Mimo Highlander avanture, tu su definitvno i usponi na određene vrhove kroz koje sam pomerala sopstvene granice. Svaki me je naučio da je potrebno raditi na sebi i uvek ići dalje gledajući iza sebe tako da te iskustvo uči, ali i gledajući napred tako da te to ispred tebe motiviše da se menjaš i usklađuješ.
I za kraj, šta bi rekla svakoj osobi koja se boji da krene u avanturu kao što je planinarenje?
Rekla bih da su ti prvi strahovi prirodni, da nas oni opominju, ali nas i podstiču da pomeramo granice i postižemo više od onoga što smo mogli juče. Avantura, planinarenje, višedneni boravci u prirodi tipa Highlander, svaku osobu menjaju, podstiču da razmišlja i veruje da je mnogo toga moguće i da je snaga upravo u njima samima. Nema nepoznanica u tim koracima, nije moguće trenirati planinarenje, ali je moguće krenuti od malih koraka, nižih uspona i dozirano tražiti ono u čemu se uživa. Kada se to pronađe, onda i nastojati da se u tome živi i funkcioniše.
Planinarenje je aktivnost koju mogu bez razlike konzumirati generacije različitih godina i dobi. Priroda u kojoj se krećemo, planina kojoj se okrećemo uvek čoveka nagradi i to je ciklus u kome se daje i dobija. Rekla bih kratko „kreni, hajde pridruži se“ ili „kada kreneš shavićeš da si se bez razloga bojao/la, veruj mi i probaj, dozvoli sebi bogatstvo slobode kretanja, raskoš pogleda i lokacija“.
Fotografije: WANNABE Media
Marija Gavrilović
