Nije ova pojava (da, nazvaću je pojavom) ništa čudna; pojavljivanje iste je ovih dana (meseci, godina, vremena…) vrlo popularno. Svi žele da budu ultra-mega-giga ribe (pa čak i momci, ali o tome ćemo drugi put), a ja njima i ljudima iz njihovog užeg okruženja želim svu sreću.
April je, vreme je konačno takvo da se mogu nositi duksići, ogoljena ramena, plitke starke ili baletanke (mada vidim da im se u poslednje vreme objavljuje rat). Shodno tome, sa sve svojom mašnom na glavi, tufnicama na pantalonama i osmehom na licu skakućem kao zeka kroz Sinđelićevu (mislim da mi se nikad više nepoznatih ljudi u jednom danu nije osmehnulo) i u svom putu nalećem na UMG ribu.
Ako niste upoznati sa konceptom ove pojave, evo i malo detaljnijeg opisa:
– Ono što prvo zapadne posmatraču za oko jesu “četrnaestice” (ne zato što su četrnaestice, već zato što su u tri sata popodne). Verujte, ja nemam ama baš ništa protiv istih, dokle god su na nozi neke, što bi muški rekli, gazele i u neko za njih prikladno vreme. (Unapred vas molim da ne mešate pojam UMG ribe sa pojmom gazele, jer, po mom mišljenju, UMG ribe liče na transvestite; imaju previše šminke, previše stava – previše svega).
– Drugo su tanke nožice utegnute u helanke (vrlo modernog dizajna).
– Preko helanki ide nešto što do pola pokriva zadnjicu, tako da se vidi pijana trojka (broj tri položen na “stomačiće”), kako se njiše sa veoma kratkom amplitudom (isuviše mala zadnjica da bi se uopšte njihala).
– Kosa (mada bih je ja pre nazvala slamom) u pramenovima, golica vrh zadnjice, a samim tim i oko posmatrača.
– Preko ruke (u lakat krivini) “čuči” torbica Guess (neću da ulazim u legitimnost, jer to ništa više neće uticati na gigantnost njene pojave).
One se ogledaju u lolipopu, jer su slatke kao šećer (je l' vidiš kako prevrćem očima?)
Kao da sve što vidim nije dovoljno. Perifernim vidom “hvatam” reakciju devojke koja sedi u kafiću: drži se za stomak, sa kezom od uva do uva, na ivici plakanja. Zašto? U tom trenutku uspevam da preteknem UMG ribu i neupadljivim okretanjem vidim zašto. UMG riba, na najdamskiji mogući način, u jednoj ruci drži oljuštenu bananu, koju kidajući komad po komad stavlja u usta (taj prizor se ne može opisati glagolom “jesti”), i iPod (a ja na pod!). Zastajem kako bih “zavezala pertlu” i već u spuštanju počinjem da se smejem. UMG riba prolazi, a ekipa iz kafića i ja ispred u čučnju ostajemo da se smejemo (mislim da je došlo i do suza). Konačno pribrana, ustajem i krećem. Devojka iz kafića mi, uz širok osmeh, namiguje; uzvraćam joj osmehom i nastavljam.
I bez UMG ribe, ja bih se smejala ceo dan, jer ne vidim razlog da se ljudi po lepom danu ne smeju (meni je to postala kao stečena reakcija), ali ova pojava je došla kao mrvice čokolade preko šlaga na torti (nije bila dovoljno bitna da bi bila višnja).
Znam ja da vraćanje prirodnom izgledu (eng. natural look), koje je u poslednje vreme poslednja moda, nas ne oduševljava, jer crveni karmin nam tako fenomenalno stoji, ali ne mora ni da se ide u drugu krajnost.
Tamara Naumović živi u Nedođiji; obožava sve nijanse zelene i plave, obožava da se smeje i da voli. U prošlom životu je bila Kleopatra i trenutno ne vlada nijednim bitnim delom sveta, jer su čajanke zanimljivije, a i smatra da se već dovoljno ljudi otima oko te igračke.
