Mašta ili imaginacija, ne možemo bez nje, pogotovo mi umetničke duše! Ona je tu u svakom danu našeg života, u snu kad sanjamo, uz prvu jutarnju kafu dok planiramo dan, na srednjoškolskom času u glavi učenika koji ne želi da bude tu, na fakultetu kod studenta koji zamišlja, izmišlja kako bi bilo da ima odgovore na sva pitanja; na poslu kod radnika koji izmišlja svoj život, jer mrzi svoj posao ili koji je toliko srećan time šta radi, da mašta buduće situacije koje bi ga učinile još boljim! Pitanje nije da li maštamo ili ne, pitanje je koliko je to dobro za nas i u kojoj dozi?
Definicija mašte zvuči ovako: “Mašta je misaoni proces zamišljanja budućih događaja, kao i sposobnost stvaranja novih celina kombinovanjem različitih predstava, ideja i pojmova koji u takvom obliku ne postoje u ranijem iskustvu.” Ipak, moja lična definicija mašte je da je mašta rad uma koji nam pomaže u stvaranju kreativnog.
No, vratimo se na prethodno pomenuto pitanje, da li mašta može da nam škodi? Gledajući sa objektivne strane, ima situacija u kojima se može reći da! Neki psiholozi i psihoanalitičari smatraju da mašta može biti mehanizam odbrane u određenom smislu, pa to nazivaju “bežanjem u maštu”. Kod ljudi koji nisu zadovoljni svojim životima, možete se češće susresti sa takvom vrstom maštanja. Ne žele da se pomire sa situacijom u kojoj se nalaze i traže “lak izlaz” iz nje i pronalaze je u mašti. To često možete videti u vašoj lokalnoj prodavnici kod nezadovoljne kasirke ili kod takozvane “šalteruše” u najbližoj pošti, opštini i slično. To su često ljudi koji nisu uspeli u životu radeći ono što vole, ali su morali da rade šta bilo šta kako bi preživeli dan. Nisu svi takvi, imate i one koju su se pomirili sa situacijom i srećno žive svoje živote. Pa šta je onda to što ih sprečava da “nastave” dalje? Prosto rečeno, UM. Nihov um, njihova želja, volja za životom, takvim kakvim.
Za pobegulje u maštu jedini lek jeste staviti ih pred “ogledalo” i pokaziti im šta se dešava! Da se suoče sa situacijom takvom kakva jeste i da se pomire sa tim, ali da znaju, što i jeste istina, da nikad nije kasno okrenuti svoj život, da uvek ima nade, i tamo gde ima volje – ima ostvarenja.
Ali sve ovo ne znači da treba prestati da se mašta, naprotiv, to je ono što nas pokreće, što nam daje ideje za sutra, da poboljšamo naš ljubavni, socijalni i poslovni život! Jedino treba ostati priseban i u realnosti, shvatati gde si, iako želiš da budete negde drugde. Gledajte na to kao da ste mašina kojoj treba benzin da vas pokrene, mašta je naš benzin da se krećemo napred!
Pavle Jakičić je svestrana osoba, koja uživa u sitnicama koje mu život pruža. Ne postoji etiketa koja ga označava. Obožava sve od psihologije do mode! Ne podnosi licemerje i laži! Moto : “The greatest pleasure in life is doing what people say you cannot do!”
