U našoj maloj zemlji, možda se odvija eksperiment. Mi obični ljudi smo zamorčići, pokušavamo da se prilagodimo i da preživimo. A možda se eksperiment odvija na celoj našoj maloj planeti, još od trenutka kad su klice života zasejane i kad je čovečanstvo niklo i otkrilo da ima ruke i noge. I među nogama. A možda sve samo ide u krug. Ledeno doba, potopi, uragani, vulkani – majka Zemlja ima nešto da nam kaže. Urla u naše nagluve uši, a mi ništa ne razumemo. Samo se ježimo i plašimo i potiskujemo ružna osećanja i bahatimo se u svojoj ograničenoj materijalnosti. Mi ljudi. Mlataramo rukama, šutiramo nogama, kurčimo se civilizacijom. Ko ima veći? Grabimo moć, potpuno nemoćni da ugrabimo svest. Istorija čovečanstva nije istorija civilizacije, nego istorija puštanja krvi, ubijanja, osvajanja, prekrajanja granica, sejanja smrti i užasa.
Dospeli smo do 21. veka, do milenijuma apsurda i nismo makli dalje od ratovanja – između nacija, između polova, između prirode i čovečanstva. Ne sumnjajte da će priroda pobediti, poručuje majka Zemlja, čak i pre nego što se Sunce ugasi i naša mala planeta prestane da se okreće. Eksperiment će biti okončan, bez naše svesti o tome šta je njime dokazano.
