U našoj maloj zemlji, žene su pozvane u vojsku. Ne baš bukvalno, ne baš regrutovane, ali dovoljno je da se u nekom zakonskom kontekstu žene i vojska pominju u istoj rečenici, pa da se užasno zabrinemo. A nama je smešno. Izneverovali smo. Sprdamo se na društvenim mrežama, aforizmi pljušte – da li je sledeća naredba muškarcima da rađaju? Od tolike šege, ko da razmišlja ozbiljno o tome hoće li naša deca dočekati da vide svoju decu, ili će pre toga videti pustoš neživota, čekajući shut down, koji smo kliknuli možda još na početku eksperimenta?
Nije li već kasno da se spasava svet, počevši od naše male, smešne zemlje apsurda? I ko će to da radi? Naoružani muškarci? Naoružane žene? Protiv kog neprijatelja ćemo uperiti to oružje?
Ako svi stanemo pod zastavu jang energije, odosmo i mi lepše polovine u tri lepe. Muška energija je razaranje, destrukcija, moć, akcija. Ženska je stvaranje, isceljivanje, popravljanje, uteha, razumevanje, lepota. Kako smo dospeli dovde? Da li muška i ženska energija, jang i jin, teže da se najzad totalno prožmu, da obrnu krug i promene mesta, da nas navedu da iskusimo onaj deo prirode koji nam nije svojstven, da zamenimo polove? Da žene prigrle moć i destrukciju, a muškarci ljubav i stvaranje? Da li je to svrha eksperimenta?
