Na Youtubeu se pojavio video “Jedna fotografija dnevno u najgoroj godini života”. U videu se smenjuje 365 fotografija devojke koja je u početku nasmejana, da bi usledile fotografije sa njenim modricama, podlivima i jezivim ranama. Na poslednjoj fotografiji, ova devojka drži poruku na kojoj je ispisano: “Pomozite mi. Ne znam da li ću dočekati sutra!”
Ovaj video je izazvao veliku pažnju, naročito na društvenim mrežama i portalima. Jedni su se trudili da kontaktiraju korisnika koji je postavio ovaj video, a drugi su se bavili “tehničkim stvarima”- raspravljali su o kvalitetu video- snimka i autentičnosti istog. Postaviću vam ključno pitanja- Da li je zaista bitna autentičnost ovog video-snimka? Koliko je tanka linija između autentičnosti i realnosti?
Zaustavimo nasilje nad ženama!
Ne zatvarajte oči pred nasiljem nad ženama, čak i ako vam kažu da su se okliznule u kadi, a modrice skrivaju iza zatamljenih naočara. One su naše poznanice, drugarice, komšinice, rođake… Žrtva nasilja može biti bilo koja žena, bez obzira na nacionalnost, godine, obrazovanje i materijalnu situaciju. Zbog ukorenjenog razmišljanja da je porodica “privatna stvar”, da se “ne treba mešati u tuđ život” i “u svakom loncu biti zaprška”, nasilje nad ženama se događa svuda, ponekad ili često. Žene koje su zlostavljane najčešće se stide da priznaju ovu bolnu istinu, često nemaju gde da odu, materijalno su zavisne od partnera ili prosto veruju da će biti bolje.
Neće biti bolje! Za nasilje nad ženama nema opravdanja!
Po Krivičnom zakonu iz 2002. godine, naša država po prvi put objavljuje da nasilje u porodici nije lična stvar članova porodice, već da je društveno i državno pitanje, koje se strogo kažnjava. Alarmantne činjenice su poput ovih- da je u Srbiji u januaru i februaru 2013. godine ubijeno jedanaest žena i dvoje dece u porodičnom nasilju, savetovalištu protiv nasilja u porodici se prošle godine obratilo 3,964 žena, dok su četrdeset i dve žene koje su boravile u “Sigurnoj kući” izjavile da bi bile ubijene da se nisu sklonile i potražile pomoć.
Ne ćutite! Potražite pomoć!
Nasilnici nad ženama se ne mogu prepoznati. Oni mogu biti na visokim pozicijama, mogu biti pravi prijatelji koji su cenjeni u društvu. Međutim, samo ona zna šta se dešava kada se zatvore vrata njihovog doma. Samo ona zaista poznaje takvu osobu. Nasilnik se najčešće postavlja kao “Bog u kući”, on odlučuje šta žena treba da radi, kako da se ponaša i da govori. Često je omalovažava pred prijateljima ili joj zabranjuje određene aktivnosti. Posle nasilničkog ponašanja, ima svoje tzv. “trenutke nežnosti”. Maltretira ženu psihički i fizički, a onda usledi period iskupljenja, kada joj kupuje cveće, parfeme i slične poklone. Zbog ovakvog ponašanja, neke žene su uverene da ih muškarac “malo bije”, “malo ćušne”, ali je on ipak dobar i promeniće se. Žena takođe ostaje sa ovakvim nasilnikom, jer joj preti da će joj oduzeti decu ili da će je naći gde god da ode.
U ovakvim slučajevima je batina iz pakla izašla! Posle ovakvih činjenica mi više nije jedan od omiljenih citata Ive Andrića: “U ćutanju je sigurnost”. Izađite iz ćutanja! Ćutanje vas neće spasiti! Volite sebe!
Izvor fotografija: prvaprica.rs, kurir-info.rs, mostarsko.net, bhkrf.se, regionalni.com, varazdin-info.com
Tijana Banović je apsolvent srpske književnosti i jezika. U sebi skriva Petra Pana koji ne želi da odraste, koji bi samo da leti. Za svaki lonac ima odgovarajući poklopac.
