Kada smo izloženi nečijem bezobrazluku, pasivnoj agresiji sarkastičnih komentara i suptilnim ili direktnim napadima, koji nemaju nikakvog osnova, često ostanemo potpuno zbunjeni, uvređeni i povređeni i pitamo se zašto je ta osoba bila tako pakosna i bezobrazna prema nama, šta smo joj učinili, šta je htela time da postigne. “Razbijamo” glavu premišljajući i gubimo energiju – udarac koji nam je zadat primili smo direktno i on je ugrozio našu mentalnu snagu, baš zato što smo ga primili. Shvatili smo ozbiljno ono što nam je upućeno, osetili smo poriv da se branimo i objasnimo kako to nema nikakve veze sa nama i sa istinom, boli nas što neko nije fer, ili nas prosto ne voli – doživeli smo “napad” lično i on je postigao verovatno mnogo više nego što je nameravala osoba koja ga je uputila. Jer ona možda ništa i nije nameravala, nego se prosto “istresala” iz ko zna kojih sopstvenih razloga i pobuda. Možda je to nečiji model ponašanja i takav je prema svima, jer se na taj način štiti i brani – ko zna od čega. Bezobrazne osobe su često u suštini nesigurne i labilne i po modelu “napad je najbolja odbrana” napadaju po difoltu, jer se stalno zbog nečeg osećaju ugroženo. Imaju problema sa sobom, ali to nije naš problem, niti je naš posao da se bavimo rešavanjem njihovih problema (osim ako nam to nije posao) – mi treba da se zaštitimo od takvih napada i da izađemo na kraj sa problematičnim osobama. Evo kako to se u tu svrhu koristi mentalna snaga i stabilnost.
Ne dajemo bezobrazluku i negativnosti moć nad svojim osećanjima
Kad shvatimo ozbiljno nečiju malicioznost, kad primimo udarac koji nam je upućen, upecali smo se – osećaćemo se loše i razmišljati o tome dugo pošto je osoba koja je prema nama bila drska i neprijatna na to potpuno zaboravila. Mentalna snaga nam omogućava da u tom trenutku budemo svesni da to što nam neko upućuje nema veze sa nama – jer zaista je istina da kad neko govori ružno o drugima, osuđuje ih i napada (pa makar i prikriveno i suptilno), ne govori o njima, nego o sebi. Možemo da odlučimo da nas se ne tiču unutrašnji konflikti i slabosti druge osobe, koje ona projektuje na nas, ili je navode na pakost i bezobrazluk i da to prosto odbijemo od sebe – da ne dozvolimo sebi da primimo (da se “naprimamo”) na ono što nam je upućeno. Kao kad vratiš neotvorenu pošiljku pošiljaocu.
