Postoje periodi u našim životima kada funkcionišemo poput velikih, opasnih, snažnih i neuništivih zmajeva (zmajevi – jaka stvorenja koje ni najveća glupost ne može da ubije). Periodi kada osećamo kako nam energija hulja iz stomaka. Kada smo sigurni da ćemo realizirati svaku ideju i ostvariti svaki san. Kada su nam obični životi drugih besmisleni i kada smo sigurni da ćemo živeti na najlepšem mestu (u mom slučaju, na nekom španskom imanju) okruženi najboljim ljudima (u mom slučaju, plemenitim i pametnim, koji vole dobro vino). Kada na gluposti reagujemo ignorišući ih, a osmeh i strast nagrađujemo duplom dozom istog. U tim, rekla bih zlatnim periodima, okruženi smo milionima ljudi, učestvujemo u zilionima događaja, družimo se sa kosmosom, i sve što je mirno, tiho, povučeno i neprimetno… iritira.
Onda se jednog jutra probudiš, dobiješ poziv za najbolju žurku u gradu, zaroniš u sebe i vidiš da tamo nikako ne bi voleo da se nađeš. Usledi poruka od frajera za kojim odlepljuješ u tim periodima jer je dinamo manijak kao i ti tad, na koju nemaš nameru da odgovoriš jer ti sada deluje nakako degutantno, bezukusno i potpuno neprimamljivo. Pomisliš na ponedeljak na poslu i shvatiš da bi želeo samo da sediš na jednom mestu i radiš po mogućnosti bez ljudi, sa računarom, daleko od novih ideja i inovativnosti. Shvatiš da tvoje idealno veče subotom podrazumeva knjigu, film i spuštene roletne.
Svi koji pomisle, usled takvog stanja i raspoloženja, da ih hvata lakši oblik depresije, ne poznaju se. To je samo znak da smo se umorili od ljudi i situacija. Ispraznio se naš energetski rezervoar. Svaka prepreka sada deluje veća, a svaka glupost gluplja. Sve što treba da uradimo jeste da se nasmejemo, poželimo dobrodošlicu našem, opet zlatnom, periodu (samo B varijanti), i zaronimo u naše mesto za beg od stvarnosti.
Šta?! Nemate mesto za beg od stvarnosti?!
Idealno mesto za beg od stvarnosti
Moje mesto za beg od stvarnosti u jednom periodu mog života bio je on i naša četiri zida. Dakle, osoba. Sigurna sam da je to najbolje “mesto” ako možete sebi da ga priuštite. To, naravno, ne može da bude bilo koja osoba, već ona plemenita, čista, nevina i nežna, potpuno netaknuta od stvarnosti i nedaća. Kada više nije postojala takva osoba (jer je, nažalost, neprikladna za zlatni period A varijante, a fakat one postoje u istoj meri koliko i varijanta B), moje mesto postala su moja četiri zida, filmovi i knjige. Potpuno drugačije, ali opet neverovatno slično jeste utočište koje ti pružaju osobe i umetnost; izoluju te, uzdignu i na neki čudan, nenametnut način usreće te. Moji filmovi, knjige i ja u jednom trenutku osetili smo da nas zidovi pomalo pritiskaju, pa je moje mesto za beg od stvarnosti postao drugi prostor, inostrani. Sada, moje mesto je ceo svet. Samo se priključim na drugu frekvenciju. Otputujem, a da se na pomerim. I onda satima sedim u lanenom odelu sa prijateljima na terasi onog španskog imanja.
Mesta ima bezbroj. Vaše je da izaberete, hoćete li pobeći sami, sa nekim, u prirodu, u spa, u Rim, kod bake na selo, ili ćete ostati u svom stanu, a otputovati na svoje savršeno mesto, daleko od svake stvarnosti. Nakon nekoliko dana, nedelja, meseci provedenih na tom mestu (u zavisnosti koliko smo energije razasuli u etar u prethodnom periodu), naš rezervoar se puni, i eto nas na otvaranju izložbe sa koktelom u ruci i osmehom na licu, među hiljadu stranaca koje osvajamo. Eto nas u ponedeljak ujutru u direktorovoj kancelariji sa novom idejom o unapređenju posla. Eto nas u teretani posle 10 sati rada. Eto nas u zlatnom periodu, samo A varijanti.
Naše telo, um i duh odlično prepoznaju šta im je, odnosno šta nam je potrebno. I obaveštavaju nas o tome. Samo sledite njihova uputstva, imajte mesto za beg od stvarnosti i svaki period dočekajte sa osmehom.
Ivana Miljak pokreće, provocira, polemiše, sa namerom da oslobodi i otkrije… Bez sumnje sadrži u sebi najsmelija nastojanja ka stvaranju posve originalnog. Raskida sa starim i otkriva novo, ne pretenduje na trajnost, a još manje na nepromenljivost.
