Od kasnog popodneva pa do samog početka koncerta oko 21h, hiljade fanova metala naviralo je ka Ušću, zakrčivši već pune ulaze kako bi došli do svog najboljeg mesta za stajanje. Za vreme trajanja predgrupa, Gojire i Machine Heada, na Ušće je došlo oko 30,000 obožavalaca tvrdog zvuka, mada je bilo i dosta onih van koncertnog prostora, koji zbog visine cene karata nisu mogli da uđu.
Nakon dugačkog uvoda uz inserte iz Morikoneovog (Ennio Morricone) remek-dela “Dobar, loš, zao” počela je njihova verzija numere “Ecstasy of Gold”, što je šarenolika publika sa oduševljenjem pozdravila. Nakon jednog klasičnog “Beograde, jeste li živi?”, Hetfild (James Hetfield) i ostatak benda krenuli su da ređaju hitove jedan za drugim.
Gospoda u godinama, kako su ih moji Beograđani šaljivo nazvali, Hetfild, Ulrih (Lars Ulrich), Hamet (Kirk Hammett) i Truhiljo (Robert Trujillo), pre prelaska na kompletan “Black Album” protrčali su svojom dugogodišnjom diskografijom, zaustavivši se, ipak, kod 1997, što je fanove opet prijatno obradovalo, ako uzmemo u obzir lošu reputaciju poslednja dva albuma.
Da li je ovaj put dobio palicu?
Sa punih tribina dopirali su bljesci bliceva, iz fan pita se moglo videti dosta vatrenih headbangera, dok je svuda bila prisutna euforija i pevanje iz sve snage. Uz najpoznatiju baladu “Nothing Else Matters” koncert je dostigao tačku usijanja izazvavši reku mobilnih telefona u vazduhu i, kako to na srpskim koncertima inače biva, po koju baklju. Poslednje tri numere, hitovi koji su obeležili ovaj bend, polako su zatvarale koncert, prestavši kod pesme “Enter Sandman”. Nakon numere “Fuel” i legendarne “One” – završili su koncert pesmom koja je u međuvremenu postala sinonim za njih – “Seek and Destroy”, bacivši ogromne crne balone Metallica u publiku. Beogradska publika mogla je i da uživa u fenomenalnim laserima i plamenovima, koji su tek na bisu krenuli da sevaju sa bine, a vrhunac tog mini-spektakla, koji se čuvao za kraj, bili su jarki ružičasti vatrometi.
Numera "Fuel"
Završivši svirku posle više od dva sata, ovaj kvartet dokazao je da i dalje uživa u tome što radi i da “Black Album”-u i nakon dvadeset i više godina ništa ne fali. Uz obećanje da sledeći put neće čekati osam godina da nam se ponovo vrate i uz dugo pozdravljanje sa publikom, u istoriju sjajnih koncerata na Ušću upisale su se i ove legende hevi-metal muzike.
Fotografije: Dušan Milenković
Jelena Vorkapić živi život rokenrola, iako se prima na elektroniku i hip-hop. Mnogo voli Quentin Tarantina, domaću kafu i caffe latte, Lucky Strike, festivale, filmove, fotoaparate, da razmišlja britanskim akcentom, manekenke sa harizmom, geekove i vesele ljude.
