Prošlog vikenda sam sa drugaricom Majom ubijao slobodno vreme negde na obali reke. Dok smo uživali u toplom ljuljanju splava, zagledani kroz izmaglicu u novobeogradsku stranu Ade, počela je da pegla pričom o muškarcima. Trubila je kako danas ne može da se nađe pristojan dečko, kako smo svi neozbiljni i nezreli, i uopšte kako ne zna šta da radi, a da bude zadovoljna tim nesrećnikom koga mora da trpi. I tako je ona razvejavala rečnu izmaglicu sledećih pola sata, dok sam ja sa druge strane stola strpljivo srkutao drugu toplu čokoladu, pravovremeno iščekujući svojih pet minuta kako bih putem Majinog bloga, sa ostatkom ženske enklave u ovom gradu, podelio svoje misli.
Promenila je ton, napravila kratku pauzu, i sa uzdahom me upitala – “I dobro. Reci mi, šta vama muškarcima treba? Da li vas bilo šta brine kada su devojke u pitanju?” Nakon što mi je uz pretnju prstićem naredila da budem iskren, meni nije preostalo ništa drugo do da joj ispričam celu istinu o muškim potrebama i zebnjama.
Majo, pogledaj devojku koju sedi za šankom. Vidiš preslatko lice i štiklice koje je dižu na nekih 185cm. Posmatraj samo taj sklad pokreta dok usporeno skida bundicu i kako sasvim polako, iz karirane košulje, izviruje prelepi par savršeno oblikovanih četvorki. Naravno, da sediš sa drugaricama, oplela bi po svemu i svačemu, od fake krzna do laka na noktima. Ali vidiš, da sam ja sada u muškom društvu, usledio bi samo kratak komentar u stilu – Majstore, tako bih je… posedovao.
Nemoj da me gledaš tako. Pitala si me i ja ti pričam.
Moraš da razumeš sledeće. Svi muškarci apsolutno sigurno i stalno žele neobavezan seks. I kada su u vezi i kada nisu. Prevara? Pa ne bih baš ja to nazvao prevarom. Ali da ne skrećemo sada sa teme.
Majče, kada kažem neobavezan seks, ja ne govorim o regularnom seksanju sa drugaricom ili bivšom, o nekoj tamo aferi. Ne, ne. Ja pričam o seksu sa nekom polunepoznatom Samantom, koja isto kao i svi mi želi da se provede baš to veče. Sećaš se onog vašeg stampeda statusa i tvitova posle “Seks i grad” premijera – “Samanta je kraljica”, “Jasno. Kao Samanta”, itd, a ovo poslednje zvuči kao plakat za predizbornu kampanju. Elem, sa tom interaktivnom obukom koju svakodnevno imate, neko bi pomislio da plava nimfomanka rešava sve muške probleme. Ali kao što i sama znaš, stvari su po nas, ili barem većinu nas u ovom gradu, bezmalo komplikovanije.
Slušaj. Mi kada vidimo ovako lepo oblikovano žensko čeljade ne razmišljamo mnogo. Ne postoji neki specijalan tok misli, master plan ili božemesačuvaj zajednička slika nas zagrljenih na nekom ćebencetu ispod nekog tamo hrasta zagledani u zvezde. Ne. Jedino što vidimo je devojke bez odeće ili eventualno sa pokojim delom donjeg veša koju bismo želeli samo da kresnemo i bez nekog daljeg javljanja, izlaženja, početka veze i ostalih gluposti, nastavimo dalje.
Međutim, tu vi stupate na scenu. Tvoj ženski mozak tako funkcioniše da čak iako se upustio u tu sasvim neočekivano prijatnu avanturu ne želi sebi da prizna da se to sada završava i da je sve to bilo samo jednokratno. Vi kao da ne znate šta da radite sa tom činjenicom. I onda pokušavaš da tog nezainteresovanog lika, koji ti je do juče bio skoro neinteresantan, porukama nekako nagovoriš na još jednu noć zajedno. Jer tobože, ako ga kresneš još jedanput, on će naprasno da se zaljubi, neće više moći da provede trenutak bez tvojih okica i vremenom će te oženiti. Eh sad, da ne živimo u ovoj eri masovnih komunikacija, možda bismo se mi nekako iz svega ovoga izvukli bezbedno. Ali danas sa svim ovim “fejsbukovima” i “tviterima”, dok skapiramo šta se dešava, ti ćeš da okačiš da ste u vezi, postovaćeš screen shot-ove vaših prepiski dok te je obrađivao i pride ćeš mu naklepiti na zid da je kurvar. Jednom rečju, potpuno istraumiran dečko će na neko vreme morati da okači kondome o klin.
I eto, Majče. To ti je cela priča. Kao što vidiš, nema tu mnogo filozofije, bespotrebnih peripetija i komplikovanja.
Kada sam završio, zumirajući me stisnutih usana, polubledo je prozborila – “Vi muškarci ste niža bića.”
Možda i jesmo niža bića, ali nama je ovako lepo.
Miloš Marković – Filmofil. Gastronom. Zaljubljenik u fotografiju, sneg i besmislene rasprave do kasno u noć. Nema strpljenja za glupost. Voli da se smeje. Obožava kada devojke primete da ima retko maslinastozelene oči. Neizlečivi romantik. U pokušaju da odraste.
