Milica Tomašević je svestrana glumica koja je svoju karijeru započela odvažno i samouvereno – ulogom u popularnoj domaćoj seriji Komšije. Potom, imala je priliku da tumači najrazličitije likove i menja se i razvija zajedno sa njima, a pored glume, okušala se i u drugim izazovnim projektima. Ono što je manje poznato je to da je ova multitalentovana umetnica ujedno i diplomirana ekonomistkinja, kao i Miss Kosova i Metohije.
Milica nam je otkrila kako je balansirala fakultetske obaveze i glumu, kako je izgledao proces razvoja različitih likova koje je tumačila u brojnim TV ostvarenjima, šta za nju znače hobiji poput pevanja i slikarstva, kao i šta sve možemo da očekujemo od njenih budućih projekata.
U TV seriji "Igra sudbine" igrate Nadu Galić, čiji kompleksni razvojni put pomno pratimo. Nedavno je emitovana i jubilarna 800. epizoda serije. Da li nam možete otkriti da li će biti ikakvih iznenađenja i preokreta?
U preko 800 epizoda ove serije odvijalo se mnogo toga. Ovo je bila velika prilika za mene i sigurna sam da sam je iskoristila na pravi način. Nadin lik se razvijao u najrazličitijim pravcima i to je bilo glumački vrlo izazovno. Rad na ulozi je i rad na sebi, tako da smo se Nada i ja zajedno menjale, nekad udaljavajući se jedna od druge, nekada postajući bliže. Pažljivo gledajte seriju nadalje i videćete da iznenađenja neće manjkati, toliko bih mogla da kažem.
Koje pojedinosti nam ekskluzivno možete otkriti o svojoj ulozi u TV seriji "Ljubav u doba korone" čija premijera nas tek očekuje?
Ljubav u doba korone je nova serija na kojoj trenutno radim. Komično, romantično i, sigurna sam, publici vrlo blisko. Rad na ovoj seriji je za mene mnogo drugačiji nego prethodna iskustva, što ima veze sa likom koji ću doneti. Do sada nisam igrala takve uloge, no ne bih previše otkrivala. Recimo da verujem da će se ta devojka svideti gotovo svima koji je upoznaju i da će onima koji budu pratili seriju izmamiti lepe emocije. A to već nije mala stvar.
Radili ste i na TV seriji "Drim tim 2". Recite nam nešto više o tome. Kada možemo da je očekujemo na malim ekranima?
Drim tim je proces koji je završen. Kako smo videli, prva sezona je naišla na odličan prijem i kod publike, ali i kod kolega sa kojima sam razgovarala o seriji. Od druge sezone se može očekivati mnogo jer se radilo sa istom posvećenošću i pažnjom, pa rezultati samo mogu nadmašiti uspeh prve sezone. Radujem se da serija dođe što pre do publike, a potom da možemo da je komentarišemo zajedno.
Tumačili ste mladu Jovanku Broz u igrano-dokumentarnoj seriji "Jovanka Broz i tajne službe". Na kakve izazove ste naišli tokom tako visokog glumačkog zadatka?
Kada govorim o ulozi mlade Jovanke Broz, uvek sam iznova ponosna i zadovoljna – kako prilikom da budem deo tako važne serije, tako i onim što sam uradila. Naći se u podeli koju čine velikani našeg glumišta, a potom razvijati lik jedne tako važne i izuzetne žene sa ovih prostora jeste velika odgovornost, ali i privilegija. Ova serija je učinila da u svojoj profesionalnoj biografiji dobijem još jedan segment koji ranije nisam imala, odnosno, bila je to prilika da se pokažem u jednom potpuno novom izdanju, a to je uvek za nas glumce uzbudljivo, a ako planiramo da se razvijamo – i neophodno. Izazov je sve što mi u procesu doživimo kao izazov, a ja volim na sve da gledam kao važne lekcije koje ću poneti sa sobom.
Bili ste voditeljka popularne zabavne emisije "Luda narodna noć". Pamtite li neku anegdotu sa snimanja?
Luda narodna noć je bio projekat u kom sam istinski uživala. Budući da nisam voditeljka po obrazovanju, ali jesam imala i ranije voditeljska iskustva, ovo sam na neki način doživela kao još jednu od svojih uloga. I tu je bilo mnogo zabave, smeha i lepih poznanstava kroz koja rastete i razvijate se i u pravcima u kojima niste znali da možete da idete. Ozbiljno se radilo, ali se ozbiljno i smejalo, veselilo i radovalo svakom snimanju ove emisije. Sebe doživljavam kao nekog ko je blizak narodu, sa kim se može lako poistovetiti svaka devojka, devojčica, žena, pa mi je tako i ovaj projekat, u kom je bilo još samo malo “ludila”, ostao u sećanju kao divna uspomena.
Da se vratimo malo unazad. Glumom ste se bavili i tokom studija na Ekonomskom fakultetu. Na koji način ste uspeli da balansirate između dve naizgled nespojive obaveze?
Lepo ste rekli u pitanju, naizgled. Ja sam osoba koja i danas, baš kao i tada, mora da bude u pokretu, da razmišlja, radi i razvija svoje potencijale. Prepoznala sam kod sebe i jednu i drugu stranu i odlučila da ću uspeti obe priče da dovedem do kraja, pa tako danas imam dve diplome. Naravno, gluma je ono što sam oduvek želela i zato se njome danas bavim – recimo da je to moj suštinski, umetnički deo ličnosti. Ekonomija je došla na red kao nešto “ozbiljno”, racionalno, no rekla bih da to nije bilo loš izbor. Umem i danas da se koristim onim što sam na fakultetu savladala.
Svoju prvu ulogu ste ostvarili igrajući u dve sezone popularne serije "Komšije". Šta vam je to iskustvo donelo?
Prva igrana serija u kojoj sam se pojavila bile su upravo Komšije. Kao i svako prvo iskustvo, ma kakvo bilo, ne možete da ga se ne sećate, no ja sam imala baš veliku sreću da je ovo moje bilo izvanredno. Pojavila sam se u svim sezonama ove serije, a saradnju sa rediteljem nastavila i na drugim projektima. Recimo, tada sam i prvi put pevala na TV ekranu, što je za mene bilo značajno i oslobađajuće jer je muzika još jedna moja velika ljubav, ali je, bar tada, za mene bilo daleko lakše da pevam “iz lika”, odnosno, za potrebe serije, nego da to bude moj nastup pod mojim imenom i prezimenom. Dakle, uz Komšije sam postavljala čvršće temelje za mnogo stvari koje su usledile ili će tek uslediti.
U neobaveznom razgovoru ste nam otkrili da biste želeli da imate više vremena za angažman u pozorištu. Postoje li određene uloge i žanrovi koje biste hteli da istražite na sceni?
Mislim da ćete među glumcima retko naći nekoga ko ne gaji ljubav prema pozorištu, ali splet okolnosti nekoga odvede češće u pozorišne dvorane, nekoga pred bioskopsku ili televizijsku publiku. Ja sam uvek fokusirana na ono što je u mojoj bliskoj budućnosti, pa ne idem mnogo daleko sa razmišljanjima vezanim za pozorište, ali sam sigurna da će se u pravo vreme ukazati prava prilika na koju ću u tom trenutku odgovoriti najbolje što umem. Do sada je bilo ponuda i razgovora kada je moj angažman u pozorištu u pitanju, ali iz niza okolnosti nije bilo moguće da se nađem u nekoj od podela, a to samo znači da je baš tako i trebalo da bude. Ipak, spremna sam da dam sve od sebe – koji god dramski žanr da se nađe preda mnom, kao i da se publici ponosno poklonim na kraju predstave. Uostalom, za to sam se spremala još odmalena – i kada sam igrala folklor i kada sam se bavila recitovanjem u srednjoj školi, pa i kada sam izvodila monologe koje sam sama pisala… Dakle, biće prilike za pozorište, uverena sam.
Otkrijte nam više o svom interesovanju za klavir i pevanje. Kako strast prema drugim vrstama umetnosti utiče na vas kao glumicu i da li imate vremena da se posvetite ovim hobijima onoliko koliko biste želeli?
Iskreno verujem da je većina ljudi koja se bavi umetnošću talentovana za više stvari. Naši talenti su darovi koje smo dužni da negujemo, pa iako sam glumica i iako to jeste moja najveća ljubav, počela sam da osvešćujem, ali i da radim na stvarima za koje imam talenat. Kod nas u društvu se nekad spočitava to što neko deluje u više pravaca, ali ne sme nas zaustaviti zajedljiv komentar, naročito ne ako se bavimo nečim što je stvar duha. Tako uživam u muzici, odnosno, pevanju, i mislim da to jeste, pored glume, nešto što me suštinski ispunjava. Ima tu još stvari, kao što je, recimo, slikarstvo, samo za njega ređe nalazim vremena. Ali, kad jednom odlučite da radite na onom što vam znači i što vas ispunjava, onda se stvaraju i prilike. Lutaju moja interesovanja i ka preduzetništvu, nezi i modi, ali hajde da ne budem neskromna pa da kažem da ću o svojim “hobijima” tek nešto više govoriti, ali ih možda i pokazivati u vremenu koje je pred nama.
Veliki ste ljubitelj prirode i svaki slobodan trenutak provodite van grada. Koja su vaša omiljena mesta i aktivnosti?
Dete sam koje potiče iz prirode i onda se, upravo njoj, često i vraćam. Svaki slobodan trenutak provodim van grada jer tek kad se distanciram od obaveza, gužve i buke, mogu i da odmorim i da jasnije mislim. U tome zaista uživam i to svakome preporučujem. Omiljeno mesto mi je svako gde me budi svež vazduh, a šetnja može da traje u nedogled, te je aktivnost već iz ovog odgovora jasna. Hodanje me rasterećuje, mogu da razmišljam, mogu da se opuštam, a svakako i uživam – jer gde ćete veće lepote od sela i planina u ma kom delu naše zemlje?
Da li imate poruku ili savet za mlade glumice koje se trude da uspeju u ovom poslu?
Svako nađe svoj put do uspeha i svako ima svoj recept za uspeh, pa će tako mlađe kolege shvatiti šta je ono za čim će poći, ali za mene je bilo najvažnije strpljenje. Nekada vam sve ide i nemate vremena od posla da dignete glavu, nekada dođu periodi sumnji u to što radite, nekada dođu kolebanja… No, lek za sve to jeste strpljenje i vera u sebe. Ako radite pošteno i dajete sve od sebe, a nekada umete i da sačekate, onda tu nema greške – sigurna sam.
