Da su praznici jednako pokloni, i da im se svi radujemo, se čak ni ne dovodi u pitanje. I uopšte nema veze što više nismo deca. Lakše je utoliko što eto naši roditelji ne moraju više da mole komšiju da zazvoni, i pobegne kad nam ostavi paketić ispred vrata (mada ne mogu da kažem da me takva neka akcija ne bi opet obradovala), a ni mi više ne verujemo da smo čuli zvončiće u daljini i videli krajičak Deda Mrazovog kaputa (ne osuđujem, okej je i ako da, sasvim je na mestu verovati, u šta bilo). Šuškanje papira, svetlucanje mašni i nestrpljenje da saznamo šta je u kutiji dok je drmusamo i pokušavamo da pogodimo, su još uvek prisutni i pružaju nam beskrajnu radost.
Razlika je samo u tome što su stvari sa poklonima vremenom postale malo jednostavnije pa neretko suptilno najbližima i naglasimo šta nam treba i šta bismo voleli, a i nama se ne baš tako suptilno naglasi da “hvala što si se mučila i štrikala kapu, ali sledeće godine mi kupi nešto što mi zaista treba, i što izgleda normalno.” Okej, poruka primljena. Sve ostalo je isto, apsolutno isto. Jer zapravo, cela ta priča oko poklona nikada i nije bila u potpunosti samom u poklonu koliko u činu davanja i deljenja. Vreme koje izdvajamo za najdraže i trud da pronađemo ono što im treba, što ih zaista raduje, pa zatim njihov neprocenjiv osmeh koji ništa ne može da zameni, radost i ljubav, zahvalnost.
Ipak, iako je činjenica da su ljubav i stalost utkani u svaki milimetar bilo kog poklona, često umemo da se izgubimo između milion izbora, i treba imati bar jednu sigurnu opciju. U prazničnoj magiji, bezbrojnim idejama i višednevnim potragama za idealnim poklonom, modna kuća Mona je tu da bude “kec u rukavu”, čak i za najkomplikovanijeg člana porodice.
