Prvi izbor za Miss sveta održan je davne 1951. godine u Londonu, na kojem je učestvovalo svega dvadeset šest zemalja sveta. Danas ovo naizgled prestižno takmičenje okuplja svake godine preko 180 zemalja sveta, okupano najvećim luksuzom raznih egzotičnih zemalja. Posmatrano iz daleka, sve izgleda kao san svake devojke.
Prostitucija je stara koliko i čovečanstvo. Prodavati iznova i iznova istu “robu”, bez preteranih ulaganja odmah su pojedinci ili pojedinke sa talentom za biznis videli kao šansu za dobru zaradu. Od Mesopotamije i Starog Egipta, preko antičkih civilizacija, kroz mračni srednji vek, renesansu, pa barok sve do savremenog doba bordeli nikad nisu nestajali i ne može se reći da li ih je bilo više u kriznim i teškim vremenima ili periodima izobilja i napretka. Prostitucija je posao koji je uvek cvetao i širio se neometano, jer izgleda da samo za tu “robu” uvek ima kupaca.
Sad se vi već uveliko pitate šta ovaj lupeta i kakve veze ima uvod o izboru za Miss sa najstarijim zanatom na svetu? Ali pre nego što me proglasite ludim, zagrebimo zajedno malo ispod te pozlaćene površine.
Nedavno gledah izbor za Miss tamo neke napaćene male zemlje Trećeg sveta. Mala siromašna zemlja, ali kažu najlepših ljudi na svetu. Gde god prođete tom zemljom, gde god se zateknete kažu, videćete mnogo lepih ljudi, mnogo lepih devojaka. U prevozu, u pekari, na ulici, po kafićima… lepota, lepota, lepota. Lepa prodavačica u kiosku, lepa kontrolorka u autobusu, lepa studentkinja u čitaonici. Ta zemlja je svuda već u svetu poznata po lepoti svog naroda.
No, baš me je stoga i iznenadilo što na samom izboru za najlepšu devojku te zemlje videh samo prosečne, samo obične, a može se čak reći i bezlične devojke. Poređane po sceni gde se glamur samo folira, zbunjenih, poneke i tužnih pogleda na momente su mi delovale jadno. Kao da ni same ne znaju šta ih očekuje i kako su se tu zatekle. Neke sigurno jer su same želele, druge da ispune želju roditeljima da imaju najlepšu snašu u selu, treće da se dokažu u društvu i zadive drugarice.
A trudile su se i da zadive publiku. Lepota prosečna, ali će da dokažu da su šarm i inteligencija iznadprosečni, da zaslužuju baš tu titulu.
Tako i ja zamišljam Miss – kao elokventnu, obrazovanu, šarmantnu, zanimljivu devojku prelepe i nesvakidašnje spoljašnjosti. Međutim, harizme i šarma ne videh nigde, a uvežbani odgovori na spremljenja pitanja delovali su više nego degradirajuće, ponižavajuće… tragikomedija, što bi se reklo. Sve kao jeftina gluma i ordinarna farsa izazvalo mi je u jednom momentu mučninu.
Na kraju, kao vrhunac skandala, proglašenje pobednice izbora za Miss, pa i ovog, protiče uz zvižduke i povike malobrojne publike šokirane što uvek, kao po pravilu, pobeđuje u toj siromašnoj konkurenciji najneharizmatičnija i najmanje lepa devojka. “Lepotica” tada glumi iznenađenje i uzbuđenje, tek da pokuša da zataška govorkanja čaršije o nameštenom izboru. Javna je tajna da se titula debelo plaća i to ne samo novcem i uticajnim vezama. Plaća se, govore mnogi, i na jedan teži i gori način, ali kad se kruna stavi na glavu, nema povratka nazad.
Neki zli jezici, nazovimo ih tako zbog političke korektnosti, tvrde da su izbori za Miss samo paravan za visoku prostituciju. Kažu uostalom, a i pitaju, koja je poenta tih takmičenja. I ja se onda pitam, stvarno, koja je svrha? Širenje mira u svetu? Nemojmo se zasmejavati, u te pričice ne veruju ni mala deca. Modeling i proboj u svet mode? Nemojmo se lagati – osim možda par retkih izuzetaka – ne znam za misicu koja je ostvarila veliku manekensku karijeru, jer modna industrija ima malo drugačije zahteve i pravila nego što krunisane lepotice mogu da ispune. U Latinskoj Americi ponekoj srećnici se zalomi da nastavi karijeru kao glavna junakinja telenovela, u svetu poneka i uradi nešto na polju humanitarnog rada. A kako su mi preneli, misice ove male zemlje iz priče traju koliko sezonu dve i više se niko i ne seća da su postojale niti bilo ko zna čime su se bavile i čime se bave. Što je najveća tragedija, jedna insajderska priča vodi do toga da misice bontonu i opštoj kulturi uči osoba mračne i sumnjive prošlosti, brojnih afera i skandala, a nekad i sama pulenka gospođe koja je poznata kao alfa i omega ovog biznisa. Dežurni dušebrižnici mogu da šire priču o prostituciji, ili kako se to finije kaže poslovnoj pratnji, no sve dok oko ovog takmičenja stoji bedem ćutanja, moćnika i prljavog novca, ostaće pod velom tajne kakva je sudbina lepotica sa lentom. Tek ponekad javi se neka bivša razočarana lepotica sa svojom teškom i potresnom ispovešću. No, niti ko o tome brine, niti joj ko veruje i sve ostaje na onom rekla-kazala, uz tvrdnje da je mučenica samo željna publiciteta. Ili je pre nego što se išta dokaže neko zauvek ućutka. Ipak, sve je dovoljno da se s pravom i duboko posumnja u šareni i veseli svet ljubavi, mira i pravih vrednosti u kojem, žele da nas ubede, žive misice.
Nekada je možda bio ponos doživeti videti krunisanu ćerku titulom najlepše u državi. Danas kada više nigde nema morala i pravde i kada se šapatom priča da se misice regrutuju kao devojke za zabavu na najskupljim i najprestižnijim svetskim žurkama koje se odigravaju iza zaključanih vrata i daleko od očiju javnosti, titula najlepše postala je lenta srama i tuge. A devojke koje maštaju o svetskim pistama i visokoj modi trebalo bi možda bar da se zamisle pre nego popune prijavu i skupe četvorocifrenu sumu da uopšte uđu u takmičenje, da li ipak ima nešto u onoj narodnoj “gde ima dima ima i vatre”.
Marko Obradović je student Fakulteta za kulturu i medije. Voli da provodi vreme sa kvalitetnim i neobičnim ljudima, ali i sam sa svojim hobijima – ples, fitnes, psihologija, parapsihologija, geografija, hortikultura… Najviše prezire laž, licemerje i nepravdu. Samo kreativan dan je ostvaren dan – parola je kojom se vodi kroz život.
