Kajanje ima ogromnu moć – da vam uništi osećaj za realnost i da vas drži u prošlosti i ne dozvoli vam da živite ovde i sada. Žaljenje je skoro isto – možete večno žaliti zbog propuštene prilike, ili zbog toga što ste izgubili osobu koja vam je bila važna i sa kojom ste mogli da ostvarite dobar odnos i dobar život, da ste se više potrudili, da niste bili tako (mladalački) arogantni i netolerantni. Bilo da se kajete ili žalite zbog stvari koje ste uradili, ili ste propustili da ih uradite, u sebi nosite osećanje gubitka i gubitništva. Nešto vam je izmaklo, nešto ste izgubili, niste imali pameti, hrabrosti ili svesti da to ne dozvolite. Krivite sebe, mladalačku glupost, krivite okolnosti – ali ne puštate. Ta praznina i gubitak zauzimaju veći deo vašeg srca i stalno ih nosite u sebi.
Živite sa gubitkom i kajanjem, umesto da živite sa sobom, sa dešavanjima u svakodnevnom životu. Živeći u prošlosti, u sadašnjem trenutku propuštate sve čime biste mogli da se „iskupite“ za tu prošlost, odnosno, prilike da razrešite svoje traume, da prihvatite svoje gubitke, da oprostite sebi, rešite se kajanja i žaljenja i osetite radost života.
View this post on Instagram
Mnoga emocionalna stanja su dinamična i ne obuzimaju toliko i na taj način, kao što to čine žaljenje i kajanje – odnosno, većina ljudi se oporavlja od bolnih osećanja, pre ili kasnije, čak i kad ne radi na tome da se oporavi. Hteli ili ne, neke tuge i bolovi prolaze, isceljujete se, nastavljate dalje i to shvatate kao prirodni tok života. Ali, žaljenje i kajanje se na neki način zariju u srce, kao trn, i tamo ostaju dugo, možda i doživotno. Moć kajanja i žaljenja je u toj istrajnosti, koja vam uništava svaku radost u životu i svaki osećaj da tu radost zaslužujete.
Kako to funkcioniše? Nešto se dogodilo, ili se nije dogodilo, a šta god to bilo, postoji osećaj da ste mogli da promenite ishod. A još je teže to što nikada nećete saznati šta bi se dogodilo, da ste izabrali drugačije. Žaljenje i kajanje su bol koji proganja. Zaokupljeni onim što ne možete da promenite i do čega ne možete da dosegnete ni umom, ni srcem, zarobljavate veliki deo životne energije, koja postaje samodestruktivna. Kajenje i žaljenje znače da ne opraštate sebi, a možda čak i ne pomišljate da bi trebalo da oprostite, i možda na podsvesnom nivou sebe kažnjavate za stvari zbog kojih žalite.
