Ako nosite u sebi veliki naboj žaljenja i kajanja, vaš život je izvitoperen, vi, na neki način odustajete od sebe i živite onako kako drugi očekuju, na nastojeći da ostvarite svoju autentičnost, previše radite, kako biste sebi skrenuli pažnju i stekli osećaj da ste korisni, držite svoja osećanja u sebi i nikome se ne poveravate, sve vaše veze, prijateljske i romantične trpe zbog vaše nesposobnosti da se otvorite i predate.
Ne možete biti premladi za žaljenje, iako je to osećaj koji se vezuje za starije doba. Dovoljno je da vam se dogodilo nešto što vas je duboko potreslo, da ste izgubili nešto što ne možete da vratite, pa da se opteretite prtljagom koji će sa godinama samo postajati teži. Može vam biti žao zbog momenata ljutnje i durenja u kojima ste drugu osobu odbili od sebe, ne priznajući da niste u pravu – može vam biti žao što niste rekli da vam je žao.
View this post on Instagram
Razmišljajući o tome šta je suprotno kajanju i žaljenju, na kraju dolazite do hrabrosti. Jer, da biste pustili prošlost, da biste oprostili sebi i prihvatili da loše iskustvo ne mora da određuje vaš život, potrebna je sva hrabrost koju možete da sakupite. Žaljenje je odličan učitelj, koji vas podseća svojom istrajnošću da mu isto tako istrajno morate suprotstaviti hrabrost, da nastavite da pokušavate, da priznajete sebi svoja slaba mesta, da pronalazite oproštaj u svom srcu i snagu da se iscelite i nastavite dalje, da opet pronađete poverenje u sebe, u život, u ljubav. Da pronađete hrabrost da budete osoba koja pokušava (i kada ne uspeva, opet pokušava), koja voli i daje sebi šansu da promeni svoje iskustvo i svoja uverenja.
Nemojte držati u sebi kajanje i žaljenje, nemojte živeti sa njima i odneti ih sa sobom sa ovog sveta – tu ste da biste naučili da se oslobodite, da rasteretite dušu, da prihvatite život, da oprostite sebi i da volite sebe. Budite hrabri i učinite to.
Naslovna fotografija: instagram.com/atyourtaste
Brankica Milošević
