Harli Dejvidson (Harley Davidson) je kompanija kojoj je pošlo za rukom da održi imidž koji stvoren pre oko sto godina. To su motocikli sa kojima se vozi, sa kojima se prave kilometri, sa kojima se uživa. Sad, naravno da je nekome uživanje da proleti kroz krivinu dodirujući asfalt kolenom, i naravno da za nekog drugog nema lepše stvari od skakanja po prašini i blatu na motociklu. Različiti smo. Međutim Harli ne pripada tome – on voli otvoren put, on voli zalaske sunca, jutarnju rosu na sjajnom hromu i opalo lišće koje se rado podigne da ga pozdravi kada prođe.
Harley Davidson se nalazi u državi Viskonsin, u gradu Milvokiju. Osnovali su ga Vilijam Harli i Artur Dejvidson. Godina 1903. je godina u kojoj su njih dvojica sklopili prvi motocikl, bio je to projekat iz kog su dosta naučili. Momentalno je počeo rad na novoj mašini, sa jednim cilindrom zapremine 405cc. Svi motocikli proizvedeni do 1907. godine imali su jedan cilindar. Prepoznatljivi V oblik Harli mašine pojavio se te godine, V tvin pod uglom od 45 stepeni, koji ostaje njiihov simbol do danas. Harley Davidson logo (prava na upotrebu vrede 5% ukupnog prihoda kompanije danas) pojavio se 1910. godine. Harli je motocikl koji je igrao važnu ulogu u dva svetska rata i mnogi vojnici koji su se vratili iz rata izabrali su ga kao prevozno sredstvo. Moto klubovi su postojali u ranim dvadesetim godinama prošlog veka širom Amerike.
Međutim, pred sam kraj Drugog svetskog rata javlja se nova vrsta moto klubova, moto bande. Članovi bandi bili su uglavnom bivši vojnici koji su živeli na rubu društva, i koji nisu mogli da se vrate civilnom životu. Kako bi se razlikovali od običnih motordžija, modifikovali su motocikle u stilu koji će kasnije dobiti ime čoper (chopper). Ovakve kreacije i ljudi koji su ih vozili kvarili su dobru sliku o Harley Davidson-u. Slika motocikla odanog vojsci i policiji naglo će se promeniti 1947. godine posle bajkerske pobune u Holisteru (Kalifornija), i fotografije Edija Devenporta, na kojoj ovaj sedi na Harliju pijan kao čep. Slike koje su se našle u novinama uplašile su američke porodice i Harli je označen kao duša bajkerskog mentaliteta. Kompanija je rešila da stane na put bandama!
Beše to doba zlatnog Holivuda, i dok je Harli nervozno brundao u potrazi za rešenjem, Marlon Brando se pojavljuje na platnu u filmu The Wild Ones (1954). Bio je to prvi film koji je pojačao Harlijev novi imidž razbojnika. Još popularniji film u kom su uživale nove generacije, Easy Rider (1969), je samo podebljao titulu lošeg momka. Harli je morao nešto da uradi, i to brzo! Kada su istraživanja tržišta bila gotova, odbor je zaključio da stvari i nisu tako loše, da nova slika Harlija nije toliko negativna. Slika razbojnika je povećala prodaju! Svesni da Amerika povezuje njihov motocikl kao opremu loših momaka, Harley Davidson je odlučio da iskoristu tu sliku, pokazujući da su buntovnici u stvari kul! Crna kožna jakna koju je Harli predstavio već četrdesetih postala je deo mejnstrima pedesetih, i to je ostala do dan-danas. Loši momci nose crno. Holivud je još nekoliko puta pomogao Harliju u marketingu, od Henri Vinklera u filmu ”Srećni dani”, pa sve do Travolte u ”Briljantinu”. Harley Davidson je shvatio da je slika buntovnika kreacija američke kulture koja će uvek postojati, kao i želja ljudi da budu kul. Kompanija je intenzivno radila na tome da ne bude samo motocikl, već stil koji simbolizuje buntovnost i slobodu. Ovaj pristup i dan-danas koriste u marketingu. Motocikli poziraju sami, bez ljudi, a sve to da bi se sačuvala slika da na Harliju možete da budete šta god poželite, od ludaka koji maše lancem do lika koji vozi samo nedeljom. Sve je moguće na Harliju.
Najezda japanskih motocikala na američko tržište na kratko je uzdrmala njegov položaj, na koji se vratio krajem osamdesetih. Vozili su ga i Elvis Prisli, Brižit Bardo, Elizabet Tejlor i mnogi drugi. Još uvek vodeći brend za ovu vrstu motocikala ove godine slavi 108. rođendan. Ovo su legendarni modeli:
Harley Davidson Road King
Harley Davidson Fat Boy
Harley Davidson Night Train
Harley Davidson Softail Deluxe
Harley Davidson Electra Glide
Živim da bih vozio, vozim da bih živeo.
Nemanja Radenković je večita skitnica koji živi za asfalt i pokret. U potrazi za vetrenjačama, posebnim kadrom i retkim kamenom.
