Grupica frajera posmatra grupu riba u klubu. Svađaju se oko toga koja je čija, tj. ko će koju da muva. Dijalog izgleda ovako:
Frajer 1: Moja je ona u crnom.
Frajer 2: Ne, ta je moja!
Frajer 3: Ona sa dugom ravnom kosom je moja!
Frajer 4: Eeee, odbij! Ta je moja.
Frajer 5: Moja je ova u dopičnjaku!
Frajer 1: Bogami ako je to ova u crnom, moja je!
Frajer 2: Ja sam je prvi video!
Ovaj razgovor ide u nedogled, ali ne zato što su oni svi navalili na istu ribu, nego zato što sve devojke u posmatranoj grupi isto izgledaju. Sve su u crnom, na platformama, imaju peglanu kosu, itd. Šta se desilo sa razlikama? Ovo je vreme kad je sve moderno, a svi izgledaju isto. Da, baš to, sve je moderno. Možete da nosite helanke, šalvare, šljokice, zvoncare, streč, pliš, koje god hoćete boje, platforme, pufnaste rukave, pončo, kaubojke, itd. Postojalo je vreme kad je sve bilo zabranjeno. Sigurno su vam pričale mame, a meni je moja mama pričala, kako je njihova moda bila rigorozna. Na primer, ono što mi sad zovemo “francuski” manikir kod njih je bilo strogo zabranjeno. Tačnije, ako vam je izrastak nokta mnogo belji od ostatka to ste ili sekli ili lakirali, ali se nikako nije smelo videti. Postojale su i zabranjene kombinacije: crveno i roze, braon i teget, bordo i crno, žuto i narandžasto, plavo i zeleno.
Spisak ovakvih okrutnih zabrana je podugačak. Ko je imao jako kovrdžavu kosu ispravljao je kiselinom, bretele od brushaltera nisu smele da se vide ni pod razno. Mamina drugarica je u ono vreme otkrila preteču današnjeg silikonskog brusa i bila izabrana da isproba novi revolucionarni proizvod koji će ih spasiti brige o bratelama. Ovaj eksperiment završio se tako što je zajedno sa brushalterom skinula i gornji sloj kože sa svojih grudi. Još jedna od zanimljivijih priča je da su devojke koje su stavljale ajlajner bile smatrane slobodnijim i nemoralnim, a taj stil šminkanja je zvan svinjske oči.
Međutim i to vreme bilo je slobodnije od vremena naših baka koje su nosile suknje ispod kolena i košulje zakopčane do guša. Ono što me je šokiralo je, kako tad nisu postojale hulahopke ili unihop, kako je to moja baka zvala, one su i zimi nosile čarape sa halterima i suknje, jer nisu smele da nose pantalone. Možete samo da zamislite koliko se njima smrzavalo “ono” mesto gde sunce nikad ne sija i vetar nikad ne duva (osim našim bakama). Sad neka mi neko objasni zašto je naš grad pun uniformisanih devojaka isto obučenih, obuvenih i našminkanih. Još je veće pitanje zašto su prodavnice pune iste garderobe?! Je l’ strah od odbacivanja i ismejavanja sad u 21. veku veći nego što je bio vek ranije?
U stvari, čini mi se da cena određuje stil, a jedina ekstravagancija koja se može videti je Karleuša sa rogovima (koje sumnjam da će neko nositi), a i to je, čini mi se, ćapila od Madone, Lejdi Gage ili tako nekoga. Čak se holivudskim zvezdama, koje imaju dovoljno para da priušte bilo kakvu garderobu, dešava da se pojavljuju u istim haljinama. Postalo je važnije koliko ste dali za haljinu, nego da li je to isto obukao neko prošle godine na dodeli Oskara, ili ne daj bože iste godine. Znači danas moda gubi smisao, moderno je biti što skuplje obučen, a to znači nositi garderobu što poznatijeg kreatora, a kako su plagijati sve bolji i bolji i praktično ih je nemoguće prepoznati, možemo da kažemo da je moderno naći što bolje kopije poznatih dizajnera.
Sandra Stefanović je devojka sa vrelog asfalta, ali hladne glave, bez dlake na jeziku i totalno nema vremena za gubljenje!