Jedino je fizička sloboda apsolutno ograničena našim željama koje ne mogu protivu zakona fizike. Međutim, svaka druga sloboda je moguća ukoliko znamo kako da je steknemo. Jer sloboda se stiče, stiče se odricanjem.
Niko od nas nije birao da li želi da se rodi, ali svako od nas može da odabere da li želi da živi.
Život je besmislen sve dok mu pojedinačno ne damo smisla. A, kada svom životu daš smisao – čestitam, počeo si da živiš.
I taj smisao je donekle besmislen ako uzmemo u obzir da ćemo jednom umreti. Ne bih nikome osporila ukoliko se zapita zašto da živim kada ću na kraju da umrem. Ali nikome ne bih dozvolila da protraći svoje postojanje tragajući za odgovorom koji i nije važan dok smo živi.
Život je u stvari tebi dozvoljeni prostor, tvoj prostor, pripada ti, samo je tvoj i niko ga nije vredan sve dok ga punim plućima smisla živiš.
Življenje, u pravom smislu te reči, podrazumeva i slobodu; koja se ne sastoji od primene svake želje u ispunjenje. Naprotiv. Sloboda mora da ima pravac da bi se slobodom zvala. Ona svakako nije neuredna i bez pravila; to što granice ima zapravo je čini dovoljnom i bezgraničnom.
Sloboda je mudrost. Mudrost je plod razmišljanja, iskrenog i dubokog. Mudrost počinje postavljanjem pravih pitanja, pa čak i kad mislimo da odgovore imamo. Što se tiče odgovora za koje mislimo da ih je nemoguće pronaći – reći ću vam samo kako do istih tragamo pitajući se što ne treba.
Sloboda nije u divljem prepuštanju svojim strastima i željama niti je sloboda ako nije ograničena putem mudrosti
Mudrost se takođe stiče kroz praksu. Zato često kažem kako je srećan onaj koji kroz život strada. Stradali čovek može da nauči, radostan samo može da se raduje. Jer svaki je pad jedino pad ukoliko ništa pri njemu ne naučimo. Premda stradanje otvara sve puteve do znanja ukoliko se odlučimo da se s mesta pada maknemo. Onda je stečeno bogatstvo. Znanje je neophodna štaka za bogalja života. Padaj, padaćeš, ali se ne pitaj mnogo zašto si i zbog koga pao. Rešenje nije toliko u pronalaženju odgovornih već u sopstvenom odjeku pri padu iz kog ćeš čuti šta treba nadalje da uradiš.
Oslobodi sebe. Oslobodi se ropstva zavisti i ljubomore. Oslobodi sebe iz kandži svojih. Ne gledaj ljude kroz priče koje o njima kruže. I ne širi priče o ljudima kako si ih ti doživeo. Ako je neko prema tebi bio loš, nemaš dokaza da je takav prema svima. Ne kaljaj ljude, koji su te povredili, ličnim doživljajima – jer su zapravo lični. Ne čini ih univerzalnima, jer nisu.
Oslobodi sebe predrasuda. Fanatizma u bilo kom domenu. Dostigni svoj mir. Ako je dostignut nikad ga ništa neće poljuljati – tako ćeš jedino i da znaš da si pravi mir dostigao.
Ne boj se nepoznatog. Ne osuđuj ono čega se bojiš. Ne osuđuj nikog osim sebe. Jer drugi ti ne pripadaju. Uči ih samo da sebe dovode u pitanje bez osude pune lične mržnje.
Ne vezuj se za predmete. Za ljude se vezuj onoliko koliko nećeš plakati ukoliko odu. Ne plači nad izgubljenim kako ne bi izgubio sebe. Nađi snage da preživiš ukoliko si se vezao za nekog do te mere da osećaš kako bez njih nećeš moći.
Da, oslobodi sebe sebe. Znaj ko si, koliko si dobar i koliko zao – ne krij se uzalud isključivo iza maske dobrice, jer niko potpuno dobar nije. Možda je najbolji onaj koji je svestan svog zla. I to je sve o ljudskoj dobroti.
Daj smisla besmislu, iako će na kraju sve u besmisao da utone. Dok nije utonulo valja znati zašto živimo, ko smo i kakvi smo.
Imaš život – izvoli, pa uči.
