Kučka nevjerna
Ona/onaj koji će ruku pod ruku ići sa prljavštinama prvog čiji dah osetimo na sebi sa svakim sanjivim jutrom.
-Ljiga muška, da znaš šta mi je juče uradio (…) i zamisli na kraju zove mamu (…) tako je draga, a ne ume ni svoje prljave čarape u veš mašinu da stavi.
Meni je već nekako postalo muka, ako vam je baš drago izvol’te pa pišite sami o navedenom nam soju, ja danas nemam želudac za to. Ćao.
Lakoverna cica-mica
– Ijuuuuuu?! U pravu si. Đubre jedno, samo da mu odem kući! A on će meni bio je sa drugarima, svinja šovinistička, stoka bezobrazna… I tako dalje, i tako dalje.
Jedna od onih –samopouzdanja bez– dušica koja ga voli i umire za njim, dok ljubomorni jezici pletu mali circus zabave, tada se naša lelujava sen uhvati u kolo, neprimetno pređe na mesto kolovođe i potone u ponor hita dragog nam Saše Kovačevića “Lažu te, samo te lažu, zar ne vidiš da ni na šta ne liče sve te prazne priče, što ti pričaju? ”
Okvire i stege ne volimo, ako se niste pronašli u nekoj od navedenih četvrtina bureka sa sirom, na uglu cara Dušana i Francuske ulice imate pekaru 00-24, sarajevski je ubica, pa izvolite. Toliko reakcija, podvrsta i izdvojenih odeljenja ima o tome kada nam neko u oko čačne i priča sranja o našim ljubavima, da se može napraviti čitava studija. Ako ima kandidata, moj broj je u donjem levom uglu, zvrcnite me, pa pravimo seanse, a do tada:
– Dve osmine sa mesom i jedna čaša jogurta, molim vas.
Ana Milošević , apsolvent novinarstva, igra glavnu 24-časovnu ulogu svog života nadajući se da će daske koje život znače postati realnost. Obožava fotografiju, pisanu reč, stvaranje. Racionalni hedonista, ne može bez muzike i prijatelja, prezire površnost i ljudsku glupost. Nezamisliva bez osmeha. Energična. Radi na 120% i farba se u plavo da zavara neprijatelja.
