Wannabe Magazine: Šta je prema tvom mišljenju stil?

Stil nije ništa bez stava koji mora da obuhvata opšte obrazovanje, emancipovanost, elokventnost i smisao za humor. Bez toga, odeća nosi tebe i sasvim je svejedno da li stoji na vešalici ili na tvojim ramenima. Lični pečat je još jedna otrcana fraza ali je beskrajno važan i jedini pojas za spasavanje koji imamo kada nas poplave talasi novog trenda.

Tvoj omiljeni brendovi i zašto?

Volim komade, a ne etikete i dok ne budem zarađivala dovoljno sopstvenog novca držaću se podalje mojih miljenika kao što su Dior, Anna Sui, Alberta Ferretti ili Sonia Rykiel ili neprevaziđena Vivienne Westwood. Volim kontrast, hvatam se za ono što je inovativno, kreativno i nadasve hrabro. Klasiku mogu da stvaram i sama.

Bez kog odevnog predmeta ne izlaziš iz kuće?

Ako mi prilika dozvoljava (a to je sve ređe), bez štikli ni u snu.

U kom komadu garderobe se osećaš najženstvenije?

Na snimanju filma sam naučila da su najbolja opcija slojevi, posebno dukserice sa kapuljačama, cargo pantalone i gumene čizme. I pomislila sam da će sve to masakrirati moju ženstvenost. Ali sam se onda dosetila da u dobrom donjem vešu potražim spas. Preko toga mogu i kesu za đubre da navučem ali ja znam kako to izgleda ispod. I uvek se osećam kao milion dolara.

Šta oblačiš kada imaš pet minuta da se središ?

Crne helanke jer idu uz sve što nije braon ili teget.

Šta misliš o modi u Srbiji?

Mislim da imamo ozbiljan problem. Prevashodno u glavi, stavu, odnosu prema sebi i odnosu prema drugima. To se reflektuje i na naše odevanje.
Jako mi je žao zbog toga što Srbija nema pristup svim onim fantastičnim krpicama low budget brendova kao što su H&M, Top Shop, River Island, Forever 21, Dorothy Perkins, Miss Selfridge, Bebe itd. Ne mogu da prežalim to što Beograđanka ne uspeva da se izbori i da zauzme svoju poziciju u kreiranju pravca u modi kao što su to učinilli Bloomingdale’s, Macy’s ili za one sa dubljim džepom, Bergdorf Goodman.
Ne radujem se otvaranju Armani radnji jer mi ni sa Hugo Boss-om i Max Mara-om ne možemo da izađemo na kraj a kamoli sa haute couture. Hoću da pohvalim Aldo i Accesorize jer mislim da su pomogli.

Šta ili ko uništava modu u Srbiji?

Neću da udarim po estradi kao iz topa, imam još nekoliko dežurnih krivaca.
Mislim da koliko god Zara, Mango, NewYorker i slični pokušavaju da nas spasu svojim monopolom i neinventivnim odabirom pri nabavci, samo dublje guraju populaciju u uniformisanost bez alternative.
Ističu se pojedinci ali to je sve potpuno marginalno. Ok, pojavili su se samostalni seknd hendovi ali to je neozbiljno, da se ne lažemo. I tu su hipsteri koji su preplavili scenu koji prave istu grešku kao i pankeri i metalci devedesetih u Srbiji – svi su isti i svi su kul i svi su urbani i svi su… šta god iliti, ako želim da obujem startasice ne želim da se bavim lomografijom. Da ne govorim o koncept radnjama koje kobajagi promovišu različitost a ustvari samo nameću i naplaćuju ekstravagantnost i think-outside-the-box ideologiju po bezobrazno visokim cenama.
E sad tek pevaljke. Moj jedini problem sa tom ekipom je što lažu decu. Uzeću tašne za primer- LV, Gucci, Cavalli, Prada i slični, nisu jedini skupi kreatori hendbegova na svetu. Kupi Hermes Birkin, Bottega Veneta ili Judith Lieber pa ćemo da razgovaramo. A Fendi i YSL može da se pazari u bilo kom outlet- u na svetu za ispod $300.
A srpski kreatori uništavaju srpsku modu isto koliko i lokal patriote sa trenerka stilom.

U kom smislu srpski kreator?

Većina srpskih kreatora uništava srpsku modu svojim podilaženjem domaćoj “eliti”, dok ostatak čami čekajući misleći da se modne revolucije prave samo u ateljeima. Krivi su isto koliko i lokal patriote sa trenerka stilom koji ne uče klince iz kraja da, jedino što sme istovremeno da sija i šuška je kesa za đubre.

Comments