Nedavno sam angažovana na novom projektu, podkastu pod nazivom „Tjubovanje“ i osećam se kao da sam se vratila kući. Ja ne znam gde je tačno moja kuća, ali znam taj osećaj, koji imam u nekim mestima i sa nekim ljudima. Prilično je svuda moja kuća. I porodica koja je nastanjuje je stvarno velika. Mnogo veća nego što sam mislila, shvatila sam od kad tjubujem i podkastujem, odnosno, razgovaram sa raznim ljudima koje poznajem, koje sam sama izabrala i pozvala u goste. Ja to stvarno volim da radim, da vodim razgovore – jedan deo osećaja da sam se vratila kući jeste taj voditeljski, pošto sam godinama radila kao radio-voditelj, bez ikakve stvarne obuke i znanja, koristeći i razvijajući jedino svoju sposobnost da se povežem, da slušam, da primam i da pokažem istinsko interesovanje za sagovornika i ono što on želi da kaže.
View this post on Instagram
Nikad me nije zanimalo ono o čemu ljudi ne žele da pričaju, nisam radoznala, ne iskopavam tajne, ne provociram, ne čačkam, interesuje me samo dobrovoljna, svesna i dobronamerna razmena. Obožavam onaj momenat kad osetim da se sagovornik opustio, da je trema iščezla i da je duh razmene preuzeo razgovor. Obožavam kad priča ode totalno van okvirne teme, obožavam kad nemam pojma koliko je vremena prošlo, ali počinje da mi bude neudobno na stolici i zapravo želim da se izvalim, ili sklupčam i nastavim da slušam i pričam, kao što to inače radim po kućama, bez mikrofona i kamera. Obožavam kad se osećam kao kod kuće. Svoje. Nečije. Naše.
