Putovanje će vam uništiti sve snove i vizije ukoliko samo budete zverali u okolne zgrade. Šta vidite? Šta ste pronašli? Smorili ste se? Znam sigurno na koji način se nikada nećete smoriti ako svakom svom putovanju pristupite srcem, korakom jednim bliže onome što ne očekujete. Toga uvek ima mnogo! Budite uvereni da ni ne znate šta ste sve propustili kada nekome kažete: “Posetio sam Italiju. Bio sam u Firenci, Rimu, Milanu, San Điminjanu…”. Možda ste bili tamo, ali da li ste zaista osetili i liznuli taj komadić kolača na ovoj šarenoj karti sveta?
Renesansni rad iz 19.veka
Ukoliko ste obišli prelepu Toskanu, bili u Veneciji, kružili Padovom i njenim univerzitetima, šteta bi bila da u tom istom dahu ne obiđete i Firencu ili da joj makar posvetite ceo svoj odmor, posetu, vikend. Na vama je da odlučite. Do nje ćete stići lako, a kada jednom stignete poželećete da nikada više ne odete. Uvući će vas u svoj vrtlog izvora informacija i kako dublje budete zalazili posle obaveznog čekiranja, da tako kažem, tj. plaćanja boravišne takse po danu bilo da ste došli svojim automobilom ili nekim drugim prevoznim sredstvom, bićete svesniji da ste izgubili kompas koji vodi nazad, u svet koji je do tog momenta bio vaš. Firenca se ne voli. Firenca se obožava i njoj se klanja svakim treptajem oka koji načinite. Ko to ne razume verovatno je nije posetio, verovatno nije dodirnuo slani kamen starog grada u koji sa koje god strane dolazili, da li od Trga Sv. Marka ili sa železničke stanice, ugledaćete predivnu kupolu Duoma i ostati bez daha. To je prva prava emocija Firence koju tek treba da doživite. Veličanstveni trenutak u kom vam zastaje dah dok ispred vas sve veća i veća kupola izvire iza krovova dok napokon ne stanete pred nju u svoj njenoj divoti vekova.
Pogled prema onome što se samo srcem vidi
Duomo je renesansno delo i pravo ime mu je Santa Maria del Fiore. Svima vam je verovatno poznat po toj sjajnoj kupoli koja meni oduzima dah svaki put kada odem u Firencu, kupoli koju je dizajnirao čuveni Bruneleski. Koliko vam je on poznat ne znam, ali sigurno da jeste. O njemu u nekom narednom tekstu pišem. Bio je inspirisan rimskim Panteonom i hteo je da napravi nešto slično i u Firenci. Dok se kupola gradila uložilo se mnogo truda, vremena, materijala od preko četiri miliona cigala, a kupola je važila za najveću u to vreme. Duomo je dizajnirao Arnolfo di Cambio, kao i crkvu Santa Croce, Palazzo Veccio i bio je neverovatno umešan u svojim idejama, kao što se i sami možete uveriti diveći se i posetivši iste.
Na Duomu se nalaze bronzana vrata sa prikazom Bogorodičinog života, a iznad su statue 12 apostola. Tek krajem 19. veka završen je rad koji danas svojim pogledom možete da obuhvatite u belom mermeru sa zelenim i rozim rubovima koji daju poseban pečat. Ulaz je besplatan za sve one koji se to pitaju, samo se plaća ulaz na kupolu, a redovi nekad znaju da budu dugi čak do samog ulaza u stari deo grada i turisti koji dolaze sa svih strana sveta već u cik zore zauzmu svoje mesto u redu kako bi se u narednih par sati dočepali tog jedinstvenog osećaja i popevši se videli celu Firencu u punom sjaju. Unutrašnjost je skromna i ono što vam ja preporučujem jeste da ispod Bruneleskijeve kupole uživate u slici koja predstavlja sudnji dan na neki način i koju su radili čuveni Cukaro i Vazari više od 11 godina. Ništa manje poznat nije ni zvonik koji se nalazi odmah pored, a radio ga je čuveni Đoto i imate tačno 463 stepenika kojima se morate popeti da biste pružili svojoj duši pogled na fjorentinske tajne i panoramu. Umor se ne oseća, jer svakim stepenikom, verujte mi, imala sam osećaj da sam bliže nečemu božanskom što vam niko ne može dati, pokloniti, niti otkriti. Morate sami osetiti. Ono što je meni posebno ostavilo pečat u krugu u kom se sada krećemo kroz moju viziju vama, jeste krstionica sv. Jovana. Najstarija je i izgrađena je između 11. i 12. veka i sama vrata krstionice koja je moj omiljeni Mikelanđelo nazvao “Vrata raja”. Danas se na tom mestu nalazi samo kopija istih tih vrata dok se original čuva u Museo dell’ Opera del Duomo. Na vratima ćete videti da se sastoje od 10 polja, od Adama i Eve i proterivanja iz Raja, preko bitaka sa Flistincima i do pada grada Jerihona. Sama krstionica je mnogo bogatija nego katedrala i ukrašena je zlatom u vidu mozaika koji je navodno imao veliki uticaj na Dantea i na stvaranje njegove “Božanstvene komedije”.
Kad smo kod Dantea, postoji jedna mala ulica koja vodi do kuće u kojoj je on rođen, ali nažalost nije bio prihvaćen od strane Fjorentinaca i njegov život i njegove mošti pored Verone i Pariza završile su u Raveni. Svake godine najfinija burad maslinovog ulja, šalje se u Ravenu u Danteovu čast i njegova dela, za sveće i crkvu u kojoj leže njegove mošti. Tek mnogo godina nakon njegove smrti, Fjorentinci su tražili da se vrate njegove mošti u Firencu, ali čuvena rečenica koja se prenosi toliko dugo glasila je: “Nije vam bio dobar za života, neće vam ga dati sada nakon smrti.” Kuća je skromna, ulica nosi njegovo ime, a mnogi turisti ne znaju za nju i ne obiđu je prilikom posete Firenci. Mene lično koraci sami vuku tamo i svaki put odem uz naklon velikom umetniku koji nas je sve proveo kroz svoj Deveti krug pakla, iako mnogi od nas toga nisu svesni.
Ono što bih mogla da vam savetujem, ako niste rezervisali ulaznice za sva važna dešavanja i muzeje, katedrale, pored trga Sv. Marka nalazi se mala biletarnica, tačno na autobuskoj okretnici, kao i prekoputa Dell Academie. Karte se kupuju unapred par dana ili po par sati, ako uzimate kartu sa rezervacijom proći ćete malo skuplje i umesto pet eura, platićete je devet eura recimo, ali ćete u vreme u koje ste rekli da želite negde da uđete u obilazak i posetu, ući bez dodatnih čekanja od po par sati. To vam je najsigurniji organizator vremena, jer Firenca nudi toliko mnogo bogatog sadržaja, a vremena nikad nećete imati dovoljno, osim ako se ne preselite u nju i promenite svoj način života iz korena. To, moram priznati, ne bi bilo tako loše?
Poželeli ste ljubav, sreću, nova putovanja?
Na svoj spisak svakako stavite Dell Academiju, kad sam je već spomenula sada morate znati da je to najčešće zanemareno mesto, jer svi pohrle da vide repliku Davida koja se nalazi ispred ulaza u galeriju “Uffizi”. Te replike se sami Fjorentinci i generalno Italijani stide, dok masa turista veruje da je upravo to ispred čega stoje Mikelanđelov David. Nije. Verujte mi. Onaj ko nije bio u Dell Academiji ne zna koji je osećaj ući u hol koji vodi do Davida i osetiti se kao da stojite pred Božanskim bićem koje samo što ne načini pokret ka vama. Savršenstvo koje se ne može opisati u ovom jednom tekstu, ostavićemo za neki od narednih. Ovo neka bude uvod u bogat sadržaj Firence, svih vrednosti koje bi trebali obići, a o porodici Mediči i životu, Davidu i Mikelanđelu ćemo u nekim od narednih tekstova.
David, Mikelanđelovo najsavršenije delo
U međuvremenu, na svoj spisak želja i obrazovnog duha dodajte i Galeriju “Uffizi” koja je smeštena u Palazzo degli Uffizi i jedan je od najstarijih muzeja na svetu. Sve što vas može zateći unutra niste nikada ni sanjali, a Botičelijevo rađanje Venere nešto je što ću vam ostaviti samo kao uvertiru za sve ostalo što vas tamo strpljivo čeka vekovima. Tu odmah nalazi se i Piazza della Signoria koje je glavno okupljalište i središte nekadašnje fjorentinske republike. Sve se vrti oko tog trga i verujte mi odatle se sigurno nećete izgubiti. Ukoliko poželite da prošetate do mosta Ponte Vecchio koji povezuje dve obale reke Arno ili da posetite stare zanate, juvelirnice koje će vam izmamiti uzdahe i dosta novca da sebe ili svoje drage obradujete nekim unikatnim komadom nakita sa grbom ljiljana, grbom Firence, samo napred. Ovu priču ću vam nastaviti u nekom sledećem tekstu, jer Firenca se ne može opisati u jednom dahu, kroz jednu prizmu. Ona se mora doživeti, okusiti, omirisati, dotaći vrhovima prstiju ne bi li je razumeli, zavoleli i nadasve je se nauživali.
Street art je najlepši deo ulica Firence
Do priče o Mikelanđelu, Davidu, Medičijevima, palati Palazzo Pitti i Porcalinu, divljoj svinji i njenom značenju ostavljam vas da isplanirate svoje sledeće putovanje…
