Upoznajte Mojcu Majcen, svetski uspešnu balerinu i osnivačicu jedinstvenog Balkan Dance Projecta. Mojca se plesom bavi od najranijeg detnjstva, kada već osvaja nekolicinu svojih prvih plesnih nagrada, u okviru OPUS-a, slovenačkog koreografskog takmičarskog programa za decu i omladinu. Znanje o plesnim tehnikama stiče u Plesnom teatru IGEN, pod vođstvom koreografa Igora Jelena, a svoje baletsko obrazovanje zatim nastavlja u Srednjoj školi za muziku i balet u Mariboru, pod mentorstvom Iko Otrina. Nakon srednje škole ona dobija svoje prve uloge u baletskim klasicima kao što su “Labudovo jezero”, “Krcko Oraščić”, “Žizela” i mnogi drugi, u okviru Slovenačkog nacionalnog pozorišta, a zatim svoje dalje obrazovanje nastavlja u inostranstvu – Budimpešti, Berlinu, Beču i Sankt Petersburgu. Nakon posvećenog rada na svom obrazovanju, sarađivala je sa plesnom grupom Holandskog plesnog teatra, a zatim se vratila IGEN plesnom teatru u 2000. godini. U tom periodu IGEN teatar bio je fokusiran na tehnike modernog plesa, i producirao je nekolicinu performansa sa Mojcom u glavnoj ulozi, koji su osvojili nagrade na mnogim internacionalnim plesnim festivalima.
Sa svojom solističkom ulogom u baletu “Dama sa kamelijama”, Mojca je bila jedina predstavnica slovenačke plesne i umetničke scene koja je izvela performans na Venecijanskom plesnom bijenalu, i koja je ušla u finale prestižnog plesnog takmičenja Sergei Diaghilev, sa čuvenim Vladimirom Malakhovim kao predsednikom žirija. 2011. godine Mojca dobija priznanje za svoj kulturni doprinos plesu od strane opštine Celje, a već sledeće godine biva proglašena najboljom plesačicom u Sloveniji od strane plesnog portala Parade dance. Mojca ima status nezavisnog plesnog umetnika, a sarađivala je sa lokalnim i internacionalnim koreografima, i iza sebe ima bogatu plesnu karijeru. Više o njenoj ljubavi prema plesu, karijeri, posvećenosti, ulozi u baletu “Grand Hotel” u teatru Madlenianum i tome šta bi preporučila mladim plesačima na početku karijere, pročitajte u nastavku teksta.
WANNABE MAGAZINE: Za početak, hvala na ovom intervjuu! Kako ste, da li se vaš život u poslednje dve godine znatno promenio, kao i svima na ovom svetu?
MOJCA: Hvala vama na pozivu. Svakako nisam ni ja izuzetak u ovoj nenormalnosti (mrzim reč – nova realnost, ovo vreme mi je više nenormalno). Pokušavam ostati optimistična i prihvatila sam činjenicu da ništa nije sigurno i da se stvari jako brzo menjaju i prilagodjavam se koliko mogu. U Sloveniji su pozorišta zatvorena još od oktobra, a prva premijera ove sezone očekuje me tek u martu. Mislim da to dovoljno govori koliku je štetu pretrpela pozorišna umetnost, koja bez publike teško opstaje.
WANNABE MAGAZINE: Kada se rodila vaša ljubav prema plesu?
MOJCA: Plesom se bavim od malih nogu. Mama me je upisala u plesni studio kako bih poboljšala hod i tako sam i ostala u plesu i baletu. Prve ljubavi rodile su se na sceni sa prvim predstavama u kojima sam igrala kao dete. Obožavala sam scenu i svu magiju teatra, kao i energiju publike, i do danas se ta strast nije smanjila. Imala sam i tu sreću da me je mama vodila na sve moguće predstave i koncerte, i sa 3 godine sam imala koncentracije da sedim u pozorištu i po više sati.
WANNABE MAGAZINE: Kako je izgledalo vaše plesno obrazovanje i školovanje? Postoji li neki poseban ili presudan trenutak iz tog perioda koji pamtite – onaj u kojem vam je bilo jasno da je to to?
MOJCA: Već u mladosti pojavila sam se u nekoliko dečjih plesnih emisija i igrala u dečjem zabavnom programu na nacionalnoj televiziji RTV Slovenija. Kao dete, dobila sam nekoliko nagrada na OPUS-u – slovenačkom koreografskom takmičenju za decu i omladinu. Osnovno plesno obrazovanje i znanje o različitim tehnikama stekla sam u Plesnom studiju IGEN, pod upravom koreografa Igora Jelena. Baletsko obrazovanje nastavila sam u Nižoj baletskoj školi u Celju, sa profesorima Anom Pezdir Vovk i Henrikom Nojbaerom. 1998. diplomirala sam sa najvišom ocenom na Srednjoj muzičkoj i baletskoj školi u Mariboru pod mentorstvom Ika Otrina. Sećam se više momenata, gde me je ples zaneo i dao mi vetar u leđa za dalje usavršavanje.
Sa 10 godina plesala sam u jednoj dečjoj predstavi, koja je bila jako popularna, pa smo imali turneje po Sloveniji i inostranstvu po više meseci. Život na turneji mi je veoma odgovarao – svakog dana druga pozornica, drugi grad, putovanja avionom i autobusom, adrenalin koji je sve vreme bio prisutan, pa i snovi, da bi ovako moj život mogao izgledati, učinili su da ljubav prema ovoj profesiji bude još veća. Presudan je bio i trenutak kada sam primljena u čuvenu baletsku školu u St. Peterburgu – Vaganova. To mi je dalo potvrdu i podstrek, pa sam želela još više vežbati i plesati. Za vreme puberteta imala sam dva kraća prekida, želela sam više slobodnog vremena za druženje sa vršnjacima. Međutim, ubrzo sam se vratila svakodnevnim plesnim obavezama.
WANNABE MAGAZINE: Kreatorka ste Balkan Dance Projecta. Kažite nam nešto više o ovom jedinstvenom i dugogodišnjem spoju koreografa, kostimografa, plesača i scenografa sa teritorije bivše Jugoslavije?
MOJCA: Ovu divnu plesnu platformu ostvarila sam uz pomoć svojih kolega, Aleksandra Ilića (koreografa), Igora Kirova (koreografa iz Makedonije), Festivala Velenje sa direktorkom Barbarom Pokorny i našom producentkinjom Silvijom Bašnec, a pored nas tu je i gospodja Teodora Sujić, kao i naša producentkinja iz BIH, Nataša Hajdarević, sa svim plesačima i ostalim umetnicima, koji su podjednako dali život i doprinos ostvarivanju ove plesne platforme, čiji je cilj okupljanje mladih, uspešnih i perspektivnih koreografa, plesača i stvaraoca iz šire regije. Zajedno, kroz individualne priče istražujemo iskustvo življenja na prostoru Balkana.
Projekat donosi kreativnost, integraciju stvaralaca iz različitih država, ali sa zajedničkim kulturnim nasleđem, mobilnost kulturnih radnika i međukulturni dijalog na jeziku umetnosti. U okviru ove platforme premijerno je izvedeno 12 plesnih produkcija, u izvođenju 19 igrača, u radu sa 6 koreografa iz 6 država. Gostovali smo u 32 pozorišta, s više od 100 izvedenih predstava u saradnji s 12 različitih organizacija koje rade na polju plesne umetnosti. Produkciju Balkan Dance Project-a pogledalo je više od 20.000 gledalaca. Svi ovi uspesi pokazuju koliko su na našem prostoru bitni saradnja i povezivanje, i na kraju krajeva, platforma nas je sve spojila i u privatnom životu.
WANNABE MAGAZINE: Da li ples pobeđuje različitosti i spaja ljude na iskren način?
MOJCA: Ono što politika i religija razdvajaju, umetnost spaja. Ples je jedinstveni jezik komunikacije i razumljiv je svima. U tom smislu, svakako pobeđuje različitosti. Svim plesačima bitna je dobra izvedba, odnosno demonstracija koreografije, osim toga, podjednako je bitno da prenesu poruku ili emocije publici. Ostale skrivene agende ne postoje, zato smatram da smo svi mi plesači, koji zajedno radimo na nekoj predstavi, iskreni jedni prema drugima. Iskreni u nameri da prenesemo strast i ljubav prema plesu.
