WANNABE MAGAZINE: U čemu za vas leži magija plesa? Ili je magija u samom traženju iste?
MOJCA: Magija plesa leži u slobodi kretanja, u energiji koju dobiješ od svojih kolega na sceni i od publike, u ogromnoj sreći nakon aplauza, u toplini reflektorskih svetala. I na kraju krajeva adrenalin, koji te drži dugo nakon odigrane predstave i koji ti daje elan i volju da sutradan, nakon odigrane predstave, opet rano ujutro stojiš za štapom u baletskoj dvorani i spreman si za nove pobede.
WANNABE MAGAZINE: Da li je u redu pitati za omiljenu plesnu izvedbu? Ili je uvek najdraža ona koja se trenutno igra?
MOJCA: Svakako se najviše pažnje posvećuje predstavi koja se trenutno stvara. Inače, nikad nisam preferirala neku predstavu kao posebnu. Svakoj predstavi, koreografiji ili baletu se predam maksimalno i maksimalno ga volim. Mislim da je to jedini način da ispoštuješ svoju profesiju i pokažeš profesionalnost.
WANNABE MAGAZINE: Plesači uvek deluju neverovatno graciozno i “lagano”. Ipak, za pokret koji deluje nežno potrebno je najviše snage. Koliko se fizički iscrpljujete i u čemu pronalazite snagu i istrajnost onda kada vam manjkaju?
MOJCA: Iza te gracioznosti stoje godine usavršavanja i treninga kao i borbe sa svojim telom. Plesači, pogotovo baletski plesači, uvek traže perfekciju u svakom izvedenom koraku. Naravno, tu perfekciju nećemo nikad dostići i jako smo (barem ja) samokritični. Doduše, treba paziti da tu samokritičnost posmatramo kao nešto pozitivno, sa željom unapređivanja i da nam ne stane na put kao prepreka. Snagu mi često daju kolege, jer se podržavamo međusobno, čuvamo i bodrimo jedni druge kad nam je najteže. Strast prema plesa i odlučnost pomažu mi kad se borim sa iscrpljenošću.
WANNABE MAGAZINE: Da li je neka uloga u vama izazvala kreativnu blokadu i kako ste se izborili sa njom?
MOJCA: Moja jedina kreativna blokada u karijeri bila je i moja prva uloga. U 2. godini konzervatorijuma, dobila sam ulogu malog labuda u čuvenom Pas de quatre iz baleta Labudovo jezero. U varijaciji sam plesala s balerinama, koje su već tada bile iskusne balerine, i ja sam kao najmladja bila pod velikim pritiskom. U to vreme imali smo i baletsku instruktorku koja nas je pripremala i bila je jako stroga. Nikad neću zaboraviti agonije prvog sata i učenja potpuno novih koraka, koje sam prvi put videla. Od same treme, nisam mogla da zapamtim ni dva koraka. No, šta te ne ubije, to te ojača i izborila sam se i savladala varijaciju, koju sam onda igrala više godina.
WANNABE MAGAZINE: Da li je bilo zahtevno pripremiti se za ulogu u baletu “Grand Hotel” u teatru Madlenianum. Kažite nam nešto više o ovom projektu i vašoj ulozi u njemu?
MOJCA: Grand Hotel je u neku ruku inspirisan čuvenim filmom Grand Hotel Budapest, no naša predstava ne prati ilustrativno film, već se više bavi idejom koja i stoji iza tog filma, a to je Jučerašnje vreme, čuveni roman Stefana Cvajga. Autorski tandem – koreograf Aleksandar Ilić i reditelj Aleksandar Nikolić jučerašnje vreme prevode u sadašnjicu, poigravaju se sa idejom zaustavljanja vremena, vraćanjem vremena i naravno preispitivanjem likova zatvorenih u prostoru jednog hotela i njihovih odnosa. Postojimo samo sada i ovde, tu smo samo privremeno, kao gosti velikog hotela. Osim mene u Grand Hotelu učestvuju i moje kolegę Branko Mitrović, Jakša Filipovac, te Ognjen Vučinić. Oni su krivi zbog toga što moje vreme u Grand hotelu prolazi na različite načine.
Pored trojice muških plesača, tu su i gospođe iz Plesnog teatra Gospođe koje ulaze u moj prostor i vreme, i igraju se sa mojim postojanjem. Rad sa ovim autorskim timom (Ilić-Nikolić) uvek je zahtevan, jer su obojica usmereni ka tome da svaki njihov rad bude drugačiji. I onda tu želju, naravno, prenose na nas izvodjače, kako bismo i mi izašli iz svoje “safe zone” i istraživali sebe, kopali po duši i trudili se da prevaziđemo naše telesne granice. Pošto svaki lik u predstavi ima i svoj karakter, istražili smo kako bi se taj karakter najbolje izrazio kroz pokret, uz izostanak ilustrativnosti. Sam proces stvaranja predstave još nije završen, čeka nas još scenskih proba i sa tim mnoštvo različitih priprema. U svakoj novoj produkciji se trudim da nadmašim sebe i pokažem se u nekom novom svetlu. Nadam se da ću i u ovoj plesnoj predstavi uspeti da dostignem svoj cilj i zadovoljim ne samo zahteve koreografa i reditelja nego i svoje.
WANNABE MAGAZINE: Šta biste preporučili mladim plesačima koji žele da izgrade uspešnu karijeru?
MOJCA: Po meni je ključna kombinacija – determination, dedication and passion; kao i u svakoj drugoj profesiji. Kad naletiš na zatvorena vrata, neka to bude izazov da ih na kraju otvoriš, ili ipak pronadješ neka druga, otvorena vrata. Obrazovanje je ključno, što znači da što više treninga (ipak je to naša higijena), radionica, upoznavanja različitih tehnika i primanje mnoštva informacija dovodi do usavršavanja i discipline. Na počecima svoje karijere imala sam otpor prema određenim tehnikama i plesnim estetikama i da bih opstala, pokušavala sam uvek da pronalazim smisao u tome šta radim. Kasnije mi se dešavalo da mi je taj smisao znao pomoći, kad sam naišla na prepreke u procesu. Što bi značilo, šta god radili, koju god predstavu igrali, sve nam se zapisuje u telo i glavu i sve ima na kraju svoju agendu. I da, ne biramo mi ples, nego je ples odabrao nas sa razlogom.
Produkcija: WANNABE MEDIA
