Sto puta sam pokušala da sprovedem dokoličarenje kod kuće, jer to je ono o čemu zaista maštam – da ležim i čitam, malo vrtim kanale, malo gledam serije, premešam se sa kreveta na fotelju, spavam do podneva i kad ustanem pomislim “šta ću danas da radim – jao, niiiištaaa!” Ali kod kuće, žena mora nešto da radi. Mora da spremi neku hranu, da opere sudove, da namesti krevet, a kad je već dokona, mogla bi i da sredi onaj džumbus što se gomila na terasi mesecima, da opere prozore, presloži plakare, istrese tepih, da napravi red i atmosferu, da bi u njima mogla da uživa ne radeći ništa. Kakva zamka! Čim počneš oko sebe da gledaš okom stvaračice reda i mira, kljusa dužnosti se sklope oko tvoje savesti i uhvaćena si! Ima toliko toga što možeš da uradiš, lenstovaćeš posle. Da, ali u mašti. Kao i do sad.
Pretprošlog leta sam izvela eksperiment – bila sam na odmoru i nisam nigde išla, provodila sam odmor kod kuće. Napolju vrelac, klima radi po ceo dana, deca na raspustu, ja u fazonu, ovo je moj odmor i ima da se odmorim onako kako mi je potrebno. Kažem klincima – ja idem u nabavku svakog drugog ili trećeg dana i spremam klopu. Vi, sve ostalo. To znači, pranje sudova, usisavanje, ljuštenje krompira, ribanje kupatila. Gledali su me začuđeno i pomalo zabrinuto. Ne, nisam bolesna, ne umirem, samo imam prava na odmor i tražim pomoć i saradnju, je l’ to u redu? Bilo je u redu. Složili su se da je majka zaslužila da planduje koliko god je moguće, barem tih desetak dana. Sin mi je naskidao filmove i serije, podelili su poslove, puštali me na miru. Povremeno su me pitali da li sam se odmorila. Pa jesam. I mogla bih ponovo. U međuvremenu, na snazi je plan B, požarni izlaz, izlet sa prijateljicom. Ostvarivanje tajne fantazije, beg od obaveza i svakodnevice. Makar na kratko, ništa da ne radim.
Naslovna fotografija: instagram.com/ratundalova
Aleksina Đorđević
