Šta tražimo u potrazi za ljubavlju? Koga tražimo? Sebe? Adekvatnog partnera? Srodnu dušu? Onog sa kim ćemo najzad ostati, odahnuti i više se nećemo upuštati u potragu?
To su pitanja, zbog kojih, tražeći odgovore, neko ko je u suštini monogaman, uspeva da stekne dvocifren broj bivših partnera, pa čak i da bude promiskuitetan. Ko će vam verovati da ste monogamni, ako ste bivšeg prevarili sa sadašnjim dečkom? Možda ni sami sebi ne verujete, ali duboko u svom srcu spremnom da se celo otvori i doživotno posveti jednoj posebnoj osobi, vi znate da je to istina. Potpuno ste i suštinski monogamni, samo još niste našli tu pravu osobu. Ali još niste izgubili entuzijazam, tražite i dalje.
Dakle, kada je potraga počela? Verovatno još kad ste se prvi put poljubili. Još je gore ako ste veoma rano našli ono što ste tražili – nekog koga biste mogli da volite i tolerišete celog života, ali taj nije imao tu istu ljubav i toleranciju za vas. Onda nastavljate da tražite nekog sličnog, zapravo nekog zbog koga ćete se tako slično osećati, jer znate da ne možete da nađete sličnog – onaj koga je vaše srce prepoznalo ostaje jedinstven, izdvojen kao posebna osoba, koja će uvek imati posebno mesto. Možda vam uspe još jednom ili dva puta da nađete nekog pored koga ćete uhvatiti taj osećaj – mogućnost da je potraga završena, da ćete sa njim ostati. Ali najčešće ne ostanete, zato što veza postane nepodnošljiva, ili taj neko ne želi da ostane sa vama.
