Moskva je u petak 28. oktobra uveče ljubiteljima klasične muzike širom sveta otvorila vrata svog legendarnog pozorišta – Boljšoj teatra (Большой театр), koje je u proteklih šest godina bilo zatvoreno za publiku zbog rekonstrukcije u koju je uloženo mnogo rada,truda, znoja i novca. Ruski hram opere i baleta ponovo je zablistao onim sjajem po kojem je bio poznat još od doba careva, a svečanoj ceremoniji otvaranja, koja je bila prenošena osim na državnoj televiziji i u 600 bioskopa širom sveta i na YouTube–u, prisustvovale su, pored domaćina, predsedničkog para Dmitrija Medvedeva (Дми́трий Медве́дев) i Svetlane Vladimirovne Medvedeve (Светла́на Влади́мировна Медве́дева), i brojne visoke zvanice. Među njima su se našle legendarna operska diva Galina Višnjevskaja (Галина Вишневская), jedna od najboljih balerina 20. veka Maja Plisceskaja (Майя Плисецкая) , italijanska glumica Monika Beluči (Monica Bellucci), ruski patrijarh Kiril (Патриа́рх Кири́лл) i bivši predsednik Sovjetskog saveza Mihail Gorbačov (Михаи́л Горбачёв).
Čuveni Boljšoj teatar ponovo blista sjajem koje je uspelo da zaseni mnogobrojne skandale oko korupcije i pronevere novca koje su pratile period obnavljanja starog ruskog kulturnog zdanja osnovanog još u 19. veku. Tokom svoje duge istorije, zgrada najstarijeg ruskog pozorišta koju je projektovao poznati arhitekta Andrej Mihajlov (Андрей Михайлов) prošla je kroz mnogobrojne faze. Više puta je rušena, prvi put zbog požara 1853, a i za vreme Drugog svetskog rata kada nije uspela da izbegne bombe nacističke Nemačke, ali je uvek ponovo “ustajala iz pepela”, lepša i blistavija nego ikad. Boljšoj teatar u svojoj davnoj prošlosti rizikovao je i “zatvaranje” jer je predstavljao simbol “aristokratske dekandencije”, ali je srećom bivši sovjetski lider Vladimir Ilič Lenjin (Влади́мир Ильи́ч Ле́нин) na vreme odustao od te sulude ideje.
Danas Boljšoj teatar ima potpuno novo ruho. Tokom rekonstrukcije vodilo se računa da se vrate svi ukrasni elementi koji su krasili zgradu teatra, a koji su morali da budu uklonjeni u vreme komunizma jer su veličali carsku porodicu. Površina pozorišta povećana je dva puta, a novi prostor napravljen je pod zemljom, gde se nalazi savremena sala za probe i studio za snimanje. Najstarije rusko pozorište danas ima i najsavremenije opremljenu pozornicu, a znatno je poboljšana i akustika glavne dvorane u kojoj ima 1,743 mesta. Tokom narednih dana gostovaće muzičari iz Italije koji će moći da daju sud o novoj akustici ruskog hrama opere i baleta.
Pre početka gala koncerta koji je trajao dva sata, ruski predsednik Dmitrij Medvedev održao je svečani govor u kojem je, između ostalog, istakao da je rekonstrukcija pozorišta bila veoma ozbiljna i da su je osetili kako članovi teatra koji su se u međuvremenu preselili u obližnje pozorište, tako i publika. Nazvao je Boljšoj teatar “glavnim ruskim brendom” i poželeo da se sačuva veliki duh koje ovo zdanje ima. Predsednik je iskoristio priliku i zahvalio se svima koji su radili na rekonstrukciji i doveli teatar na visok tehnološki nivo koji nimalo ne zaostaje za onim na kojem su Opéra de Paris ili Covent Garden u Londonu.
Nakon podizanja zavese publiku je dočekao hor Boljšoj teatra i orkestar, a svi su, objasnio je režiser ceremonije Dmitrij Černiakov (Дмитрий Черняков), bili obučeni kao radnici u čast svih onih koji su učestvovali u rekonstrukciji doma ne samo umetnika već i njihove verne publike. Gala koncert otvoren je ruskom nacionalnom operom Mihaila Glinke “Ruslan i Ljudmila”, dok je baletska scena otvorila novu sezonu “Uspavanom lepoticom” Petra Iliča Čajkovskog (Петр Ильич Чайковский). Tokom večeri publika je mogla da se podseti najpoznatijih ruskih opera kao što su “Pikova dama”, “Ivan Suzanin”, a i da uživa u poznatim baletima kao što su “Labudovo jezero” i “Zlatno doba”.
Najbolji momenti gala cerimonije otvaranja Boljšoj teatra:
Hram klasike i baleta ponovo blista carskim sjajem. Ako ste ljubitelji ovih žanrova, a put vas jednog dana nanese u Moskvu, ne propustite da ga posetite. I poslednji rubalj vredi užitka koji će vam najstariji teatar pružiti.
Emina Ristović za sebe kaže da je večiti nostalgičar i pisac u pokušaju. Reči su njena igračka bez kojih ne može i od kojih je, jednog dana, pre dve godine, nastao roman prvenac “Balkanski virus”. Ne može bez Italije, koja je njen dom već 11 godina, porodice i prijatelja raštrkanih svugda po svetu. U slobodno vreme vodi svoj multi-cultural blog From Italy With Love.