Možda nisi ničija srodna duša, možda sudbina ne postoji, a možda je to tako samo sada, u ovom životu. Ali, sada je sve što imaš i što živiš. Možda si puna ljubavi, prosto osećaš da je imaš previše, ali to kao da nije dovoljno. Možda romansa nije način da se živi ljubav, možda nikada ne saznaš šta je stvarna ljubav za tebe, možda nikada ne pronađeš svoju drugu polovinu, možda zato što nisi polovina ničega, nego si cela, takva kakva si. Možda imaš gomilu iluzija o ljubavi i veruješ u sve romantične gluposti, možda si se uživela u srce i dušu junakinje svakog romana i svakog filma koji te je rasplakao, možda pokušavaš da budeš logična i govoriš sebi da su ljudi izmislili te zaplete, te dijaloge i te scene, da bi rasplakali meka srca poput tvog, a onda, nastavjajući da budeš logična, pomišljaš da ljudi nisu mogli da izmisle nešto što nisu osetili, imali pa izgubili, naslutili, proživeli, otplakali.
Gledaš oko sebe, da vidiš da li se ljubav vidi. Vidiš zaljubjene poglede, nežne dodire, vidiš parove koji proživljavaju isto što i svaki zaljubljeni par i pitaš se da li će im uspeti, da li će pronaći ljubav i da li će opstati kad prođe ono što ih je namagnetisalo da se toliko privlače. Sećaš se kad si se ti tako osećala. Jednim delom sebe volela bi da se opet tako osećaš, dok se drugom delu tebe diže kosa na glavi od te pomisli. Divno je biti zaljubljen, govore ljudi, sa setnim smeškom i maglovitim pogledom – kao da govore da je divno biti bolestan, da je divno umreti.
View this post on Instagram
Da, ljubav ti je toliko važna. Kao vazduh koji dišeš. Ljubav je život, a život uopšte nije divan, prijatan, lak, razigran i srećan. Samo je čudesan. Valjda je takva i ljubav. Čudesna u svojoj moći da bude sve željeno i sanjano i sve strašno i teško prihvatljivo.
Možda ti prosto nisi neko ko može da voli u stvarnom svetu. Jer ono što je za tebe životno važno i istovremeno prirodno i uzvišeno, u realnosti ne opstaje, u svetu oko sebe ne vidiš takve primere. Možda je neko imao sreće, pa je takvu ljubav upoznao i doživeo. I eto, taj neko sada, u svom realnom životu ipak živi bez te ljubavi. Mada, možda samo živi bez osobe sa kojom je takvu ljubav upoznao. Možda ljubav ostaje, kao nagrada za večnost, kad je jednom upoznaš i proživiš, i onda kada nema osobe sa kojom ćeš je deliti.
Možda se u ljubavi uopšte ne radi o partnerstvu, zajedništvu, vezi. Možda to što se smatra srodnom dušom, uopšte ne dolazi u telu.
