Mislila sam o tome, da li je u pravu?! Globalno gledano, naravno da jeste, ali opet ja prokleti optimista i dalje se držim za slamku i moje prijatelje koji vrve od saosećanja kako za mene tako i za druge, pa se malo smirim.
Apropro kulture i izložbe pomenute na početku teksta, danas sam obišla jednu galeriju. Umetnost je divna, ne bavim se njome ali me ispunjava kada o njoj razmišljam i kada odvojim vremena za istu. Toliko lepih dela može da se vidi na možda naizgled zavučenim mestima, o kojima malo ko zna, samo zato što sile zvane mediji ne propagiraju tu politiku već neku svoju. Ljudi uzimaju ono što ima se pruža, čitaju ono što piše, idu tamo gde se kaže, uzročno poslednična veza. Greota je što se ta moć bar ne koristi u bolje svrhe, ali tako je-kako je, prejaki su da bi se na njih uticalo pojedinačno.
Moj vam je savet – ne verujte svemu što piše i ne slušajte sve što kažu, izučavajte samo sfere koje vas zanimaju, izađite iz okvira. Ja upravo činim prvi korak brisanjem aplikacije određenih novina s telefona i odmaranjem mozga. Prošetajte, oslušnite okolinu, obratite pažnju na prolaznike, ulične umetnike, ljude, niste sami.
Nemojmo se otuđiti.
Ne trošite vreme na gluposti, ispunite sebe lepim, uživajte u trenutku. Ne trudite se da baš svaki lep i manje lep trenutak zabeležite fotografisanjem, ostavite nešto za sebe i samo svoja čula. Stavite mobilni u džep ili ga namerno zaboravite kod kuće i krenite u pustolovinu zvanu- život je lep.
Izvor fotografija: nadlanu.com, vebidoo.de, patrasevents,gr
Anđelka Popadić
