Lepo napisa Meša Selimović, “boj se ovna, boj se govna, a kad ću živeti?!ʺ. Čemu onda sav taj majčin trud i muke tokom devet meseci i na samom porođaju, ako ti dragocen život protraćiš uzalud. Kad sam bila mala, učile su me mama i baba da zaspim sa sklopljenim dlanovima blizu obraza, vrata, poljubile bi me za laku noć i ja bih lepo zaspala, spokojno. Ah..uspomene.
Sećam se kad je kuća mirisala na mamine đevreke, opet je mirisala, znači miriše na detinjstvo. Svašta su nam bake pravile, od vanilica, salčića, torti, do palačinaka, kiflica, keksića. Mame isto tako prave, ali kada bih i o tome krenuli nikad tekst ne bih završila. Bavićemo se đevrecima, i onim što oni izazivaju. Svi imate sigurno neke uspomene možda ne sa đevrecima, ali sa nekim drugim poslasticama koje odišu detinjstvom i srećnim danima.
