Znate ono, stojite u kuhinji i blenete u mamu rakla bih ko tele u šarena vrata, nestrpljivo i srećno. Čekajući da magija u serpi počne, ne trepćem, dok se ulje zagreje, testo spremi. Dođem mami do kuka, nisam još pošla u školu, sve mi je zanimljivo i jedva čekam da mi da zadatak oko spremanja. Dobijam konačno svoje, modlu za đevreke, i čep od flaše koji izigrava modlu za najmanje đevrek loptice, koje sam obožavala tada jer stanu celi u usta bez i malo muke.
Stari radio je svirao neke pop zvuke, ulje je šuštalo, sve je spremno, ubacuje se testo, sve pršti, uzbuđenje raste, gotov prvi đevrek. Prvi, peti, deseti, nagomilali se đevreci vrlo brzo. Igram se sa šećerom u prahu koji posipam po njima, čekam da se ohladi, zapravo ne, uvek sam bila halapljiva za slatko, i uglavnom zbog toga izvlačila deblji kraji legala sa bolom u želucu zbog vrućeg testa, ali kao da je važno, tad si dete, ništa ti ne smeta. To je bila poslastica za posle večere, uz šolju mleka pred spavanje. Poljubac za laku noć, na obrazu malo šećera u prahu-nema veze, svi srećni i zadovoljni, dlanovi sklopljeni, tone se u san. Sada koliko god se prevrtala po krevetu, sklapala ruke, rasklapala, san neće da dođe na oči, kapci neposlušni, misli muče. A kakve zapravo misli?! Beznačajne i glupe naspram onog spokoja od pre dosta godina.
Da li je to očaj jer spokoja nema ili samo borba optimiste, potraga za tim spokojem. Da li je nada ta koja nas zaista gura dalje ili ona koja nas ustvari baca u očaj?! Nešto poput loše navike koju moramo da ostavimo da bismo krenuli dalje. Ne znam. Ali znam da je sve lepše i lakše kad si mlad. Imamo moć, devojko, imamo muda iako možda ni ne znaš, imamo šansu, a nismo trandže. Pričam o onim lopticama koje teraju ljude na nemoguće. Ne daj se prevariti jer sve je kocka, samo je pitanje kako ćeš odigrati kada na tebe dođe red. Predupredi šetu, misli unapred, ne unazad. Nađi spokoj u sebi. Možda kod tebe nisu ruke, sklopljeni dlanovi, đevreci, možda je molitva, bajalica, trčanje, reforma torta, uštipci ili nešto deseto, ali ne sme da bude bežanje ni predaja. Nađi to nešto i čvrso ga drži, kada misliš da će da isklizne ti tad stegni najjače jer to je prelomni momenat. Ne daj se.
Hajde da mislimo da je nada pokretač, šta je tvoja nada?! Naš narod pametno rekao ʺsam si krojač svoje sudbineʺ.
