Hej ti stranče u noći, koja je tvoja uloga?!
Malo da mi pomutiš pamet nakon nekoliko sati provedenih u istoj prostoriji, pa da odeš, a muku mi ostaviš?! Vrlo glupa igra, moram ti priznati. Nije fer, nije u redu. Mislila sam da imaš drugačiju ulogu, ulogu mog spasa. Recimo da si podsetio na neki izlaz iz moje situacije zvane “oko mene sve sami kreteni”, kad vidi ti njega, jedan od njih. Tako si dobro upakovan, tako si uverljiv bio, tako sladak, skoro da sam mogla da zamislim sebe kako provodim vreme sa tobom mimo mase. Videh kako me vadiš iz baksuzluka koji me okružuje. Nakon samo jednog viđenja, a sam si rekao ko zna šta sve može da se desi za dve nedelje. Bolje da o tome ni ne razmišljam, jer je sad malo više prošlo. Ni sama ne verujem šta mi se desilo za samo par sati, a gde su te dve nedelje.
Bile pa prošle, kao i ti.
Sad si pluskvamperfekat, sa sve svojim prezentom koji je po svoj prilici i tvoj futur, a ja nisam u tom vremenu definitivno.
Volela bih da pozoveš opet, verovatno zato što sam mazohista i vernik. Verujem u dobro, verujem u ono nešto. Kakva greška. Glupo žensko kao i uvek veruje da je ona nešto i da je ono bilo nešto i da će sve to biti nešto, ali kad se sve sabere u suštini nemam ništa, samo gnev i još jedno u nizu razočaranje. Nije ni počelo, a već se završilo.
Ne znam da li sam se pre zaljubila ili odljubila.
Mufljuški si dao nadu, i isto tako je i oduzeo, nije lepo. Ne bi trebalo da je tako, nikako. Ako si folirant – folirant si, 00-24, upakovan ili ne, trebalo bi da te prepoznam. Možda nisam doktorirala na fakultetu ali na takvim jesam, bar sam mislila da jesam. Očigledno moram na popravni. Nemam šta da tražim tu, u tvojim pričama. Praviću se da se ništa nije desilo, pošto i nije. Razdrmao si me, to je verovatno bila tvoja svrha. Nahranio mi ego, laskao, nasmejao i otišao.
Na kraju ko zna zašto je tako moralo biti, verujem da se sve dešava sa razlogom.
Čekam da vidim koji je razlog ovoga i nadam se nekom dobrom. Na trenutak pomislih da oni moji prošli izbori i nisu konačni, čim jedan ti možeš da mi pomutiš pamet, ali čekaj, stani, ko visoko leti nisko pada. Bilo kako bilo, ja opet ostadoh sama, ti nestade. Kao uplašeno jagnje kriješ se pred vukom, a ne znaš da sam ja isto jagnje samo spremno da stanem pred vukom, a to si i ti trebao da uradiš, ali si izabrao jednostavniji, lakši način – beg.
I tako ja ostadoh sa istim onim izborima koji su bili i pre tebe, samo ne znam da li je to zato što su možda oni zaista pravi ili su oni samo slamka za spas. Videćemo. Treba im dati vremena i priliku, onu koju ti nisi iskoristio.
Šteta, svideo si mi se. Budi mi pozdravljen.
ZANIMLJIVO:
Mozgu, kurvo jedna: Kad poželim da pobegnem, uzmem knjigu
Mozgu, kurvo jedna: Pet žaljenja u životu
Ostale tekstove iz ove rubrike možete pročitati ovde.
