Toliko se priča, piše na temu ʺloši momciʺ da moram i ja da upadnem u tu masu, ali obećavam samo ovaj put. Nema sad smisla da to zaobiđem i ne posvetim jedan tekst njima, a prošli smo zajedno ʺi sito i rešetoʺ. Dosta nas pada na te neke mufljuže koji nam više zakomplikuju život nego što nam učine život lepšim.
Izdvojiću ovde nekoliko razloga zašto iznova i iznova dopuštamo tim tipovima da nas remete.
1. Mi zapravo ne želimo dečka
Ili ne želimo, ili nismo spremne, treće ne bi trebalo da postoji. Istina je surova, ali je bolja od svake laži. Čim se suočiš sa tim, biće ti lakše. Onako kako zračimo, tako nam se i dešava, takvi nam se dešavaju. Kakvu poruku šalješ svetu, takav odgovor dobijaš. Možda se na prvi pogled čini kao totalna budalaština, ali zapitaj se još jednom, eventualno sad još jednom, videćeš da tu kod tebe nešto ne štima. Kada smo u dvadesetim mislimo sve da smo mi za neke velike ljubavi, a život nas dematuje i šalje ʺneozbiljne tipoveʺ, to znači da naš biološki sat nije možda dostigao određen stepen zrelosti za onog pravog. Nije nam još vreme, treba proživeti nešto sa dobro poznatim žabama, da bi se u pravi čas stiglo i do famoznog ʺprincaʺ. Iskoristi dvadesete ili koje god godine da su u pitanju da prvo spoznaš sebe, ko si, šta si, šta želiš u životu, veruj i nadaj se, ne laži sebe.
