Možda ćeš shvatiti, možda ćeš se kajati, možda ćeš jednostavno zaboraviti. Sve bude juče, zaista, ali neko bude i sutra, a neko samo ostane juče. Možda, ali samo možda dozvoliš da ti prošetam mislima nekoliko puta, možda pokušaš još koji put na kvarnjaka nešto, to bi laskalo, ali bi bilo tako pogrešno. Možda kada se uselite pomisliš-kako bi bilo da smo mi imali priču, da si me zadržao, da si pustio drugu stranu. Možda se ne uselite, a ti opet pomisliš na mene.
Možda, pomisliš pre spavanja na moje nećkanje i odbijanje, na naš zagrljaj, na moj osmeh. Kada bi se to desilo, značilo bi da si nesrećan i da nisi uspeo u životu, a to ti nikako ne želim, jer tvrdim da je uspešan čovek onaj koji pored sebe ima osobu koju voli i sa kojom održava zdrav odnos, pun poverenja, ljubavi i poštovanja. Džaba ti i sve pare sveta ako ne uživaš u svemu tome sa tim nekim/sa tom nekom. Ja bar tako mislim, možda i grešim, opaki karijeristi će sigurno misliti da grešim.
