Nad prosutim mlekom se ne plače, ali zato ko se opeče o isto to mleko vala ubuduće će i u jogurt duvati. Ta sam! Gledajmo napred. Napravi sebi sreću, stvori je, jer samo ti možeš, toliko sebi duguješ, toliko svako sebi duguje.
Ti, budi srećan, to ti želim zaista. Ja svoju tražim, gradim, polako ali sigurno. E tu više nema možda, sreća mora da bude sigurna i jedini odgovor na sve. Budi mi pozdravljen.
Završiću u duhu mog omiljenog Antića, jer jedan je Mika:
“…Možda se ovde najlepše želi? I možda su se baš ovde sreli putevi neki, dugi i tajni, putevi beli, putevi trajni? I možda su se baš ovde sreli osmesi neki? I – zavoleli.…”
M. Antić – Đački korzo
Izvor fotografija: blikphoto.blogspot.com, pixgood.com
Anđelka Popadić
