Teško je koračao uz svoje dve štake ulicama svoga kraja. Logično, ipak mu je 95, tako je svakog dana. Kolena pravnika klecaju, uništena posle operacija i proteza koje jedva nose njegovo visoko telo. Tiho, ne smetajući nikome, polako ali sigurno kretao se ka prodavnici. Dan kao i svaki drugi, ali za njega poseban. Inače, ne šeta sam tim relacijama, ali danas je želeo i uspeo. Nosio je kesu jednim prstom iz prodavnice, ostatkom šake držao štaku. Umor ga savladava, jako sporo ide, ali ide, i stigao je. Iako su na prvom spratu, godine diktiraju i ide se liftom. Žena draga čeka na vratima, već zabrinuta što ga nema, osmeh se pojavljuje.
ʺSrećan rođendan, ženo.ʺ
Vadi iz kese veliku tortu i sprema je za posluženje. Tako običan, a opet tako nestvaran gest pun emocija. Ko može na to da bude ravnodušan?!
Nekoliko dana/nedelja posle rođendana, sretnu ga komšije ispred ulaza, opet sa nekom kesom i štakama, i taj dobropoznati mirni, uspravan hod. Kavaljer, jednom rečju.
ʺDobro sam komšinice, hvala, evo išao sam da kupim malo vina za ženu i mene, da popijemo.ʺ
Tako obična, a opet tako nestvarna rečenica, puna emocija, izlazi iz usta gospodina od 90 i kusur godina. Kaže njegova žena da je on takav tokom čitavog braka.
Ej!
Ko se rodi kao gospodin, taj živi kao gospodin i ponaša se kao gospodin čitav život.
Oči mi se napune suzama razmišljajući o njihovoj ljubavi, tako čista, iskrena, stara, a opet i mlada. Zahvaljujući njima vraćam veru u ljubav. Ako je komšinica mogla takvog da nađe pre sigurno 50ak godina ako ne i više, možemo i mi romantici danas. Sigurno ima nekog napolju ko će želeti i meni u dubokoj starosti kupovati tortu za rođendan, a volim i ja vino. Ne odustajem ,verujem. Zahvaljujući komšiji ljubav dobija pravo značenje u mojoj glavi, a već sam mislila da je to izgubljeno u ovom moru laži i prevara koje zapljuskuje našu obalu.
Osetim neopisivu sreću kad vidim, čujem slične priče, nažalost nema ih puno ali dobro je dok ih i ima. Lepo je gledati taj stari par kako ruku pod ruku idu do prodavnice, šetaju oko ulaza koliko im noge dozvoljavaju. Neverovatno je da on i dalje pridržava vrata, javlja se i hoda uspravno,gospodski, slabije čuje ali ne viče, uništena kolena ali ne kuka.
On voli.
Sad znam šta znači i kako izgleda kada neko voli svim bićem, nesebično i bezgranično.
Svaka čast svim velikim ljubavima koje opstaju uprkost svemu.
Živeli džentlmeni.
Živela ljubav.
