Bronnie Ware, pisac, tekstopisac iz Australije. Žena koja se između ostalog bavi i palijativnim zbrinjavanjem. Za one koji ne znaju šta je to, izvukla sam sa interneta ʺdefinicijuʺ.
– Palijativno zbrinjavanje je pristup kojim se poboljšava kvalitet života pacijenata i njihovih porodica, koji se suočavaju sa problemima povezanim sa bolešću koja ugrožava život, tako što sprečava i ublažava patnju uz pomoć rane identifikacije i besprekorne procene i terapije bola i drugih psihosocijalnih, fizičkih i duhovnih problema.
Kako su njeni pacijenti bili oni koji su odlazili kući da umru,nekoliko godina za redom je provodila sa njima poslednje nedelje života, shvativši kako nikad ne treba podceniti nečije sposobnosti za rast, napredak. Ljudi rastu mnogo kada su suočeni sa sopstvenom smrtnošću. Neke promene kojima je prisustvovala su fenomenalne. Opisuje kako svako doživljava različite emocije, očekivane su svakako poricanje, strah, bes, kajanje, više poricanja, prihvatanje i opet kajanje, dosta kajanja.
Na internetu je podelila pet stvari, pet najčešćih stvari zbog kojih se ljudi kaju, kao odgovor na pitanje da li bi nešto uradili drugačije da mogu.
Zapitajmo se, da li život koji nam je poklonjen živimo na pravi način i baš onako kako želimo a ne kako treba.
Volela bih da sam imala hrabrosti da živim život kako osećam i mislim da treba, a ne prema tuđim očekivanjima.
Ne treba čekati da vas bolest uzme pod svoje da biste shvatili da imate jedan život i da je krajnje vreme da počnete da ga živite-tad je kasno. Vi ste kovač svoje sreće, niste stvoreni da ispunjavate tuđa, već svoja očekivanja. Treba zapamtiti da je čovek sam sebi koliko prijatelj, toliko i neprijatelj. Kojoj strani dajtete prednost, zavisi od vas.
Volela bih da nisam toliko radila
Red, rad, disciplina. Ako hoćeš da uspeš moraš dosta da radiš. Ali ako dosta radiš, dosta možeš i da izgubiš. Možda dobijaš finansijsku potporu ili nagradu za sav taj rad, ali šta je sa emotivnom nagradom. Ostala je ispod radnog stola? Nađite je, nije ni sve u radu. Nađite balans. Možete sve postići, i jare i pare, samo ako hoćete. Mnogi žale što su zbog rada propustili odrastanje svoje dece, starost svojih roditelja, ljubav svog partnera..Ne dozvolite, da budete jedni od njih.
Volela bih da sam imala hrabrosti da izrazim svoja osećanja
Mnogi ljudi će potisnuti svoja osećanja da bi bili ʺu miruʺ sa drugima. Kao rezultat toga oni nikad nisu postali ono što su zapravo u stanju da postanu, zadovoljavali su se ʺosrednjim postojanjemʺ, nisu bili potpuni. Mi ne možemo kontrolisati reakcije drugih. Mada, ljudi mogu reagovati po inerciji kada promeniš način na koji pričaš u čistu iskrenost, mnogima može zasmetati, ali to podiže vašu komunikaciju i odnos sa ljudima na viši nivo, iskreniji. Na taj način ćete se osloboditi onih koji to ne mogu da prihvate, a sa onima koji mogu, stvoriti jaču vezu, vredniju od svega na svetu.
Volela bih da sam ostala u kontaktu sa prijateljima
Vremenom možda zaboravljamo prave vrednosti života, vremenom se ukalupimo u jedan život okovan navikama koji ne podrazumeva prijatelje, i kada ostanemo sami sa sobom, shvatimo kako nam nešto fali, obično kad je već kasno shvatimo da su to prijatelji koje smo usput ispustili i nismo se okrenuli, zato što nam se u jednom momentu činilo da nam nisu potrebni. Čuvajte svoje prijatelje, kao i život, to je dar koji se ne dobija lako, a lako može da se izgubi.
Volela bih da sam pustila sebe da budem srećna
Možeš, ako misliš da možeš-dobra stara izreka, kao i “Bilo da kažeš da možeš ili ne možeš-u pravu si”. Odluči da budeš srećna, razvuci te malene usne u smeh i promeni tačku gledišta. Svako uvek ima milion stvari zbog kojih može biti nesrećam, ali isto toliko i zbog kojih treba da bude sreća, tvoje je da izabereš.
Izvori fotografija: videla.ru, slideshare.net
