Kažu ljudi sve jednom bude juče, da li je to uteha ili prokletstvo, ne znam, nisam pametna. Uplaši me onaj osmeh koji se izmamio tada i nikad više, sloši mi se od jednih očiju koje sam gledala u detinjstvu, i samo tada, ali džaba, sad smo odrasli, sada smo danas a ne juče. Raduje me budućnost jer donosi neizvesnost, i novine, bilo loše ili dobre, nove su stvari pa samim tim i neočekivane, kakve god bile. Tužna će biti budućnost ako će nositi samo moje ime, samo moju sreću ili tugu, čemu onda sve?! Nadam se deljenju, timskoj igri i zajednici, da i to juče prebrodimo zajedno.
