Došao je trenutak kada joj pripada muka od svih tih kvazišmekera, povraća od svih tih velikih “kazanova”, od onih koji ceo život beže od veza, plaše se vezivanja, od onih što igraju igrice i kad treba i kad ne treba. Žali one koji u svojim tridesetim glume nesnađene u životu i razuzdane tinejdžere, a još više žali što je na nekoliko takvih pala (mislim, šta ima i da žali, sve je to život, iskustvo manje-više). Dosta je više onih što bi na dve stolice, zato što vernost nije “dovoljno cool”.
Dosta je onih preponosnih, nedostižnih, neuhvatljivih, “kučka šmekera”.
Dosta! Mrš! Svi oni zajedno u jedan veeelliiiki paket i u kontejner.
Zabavljala se dosta sa svima njima i ako je opet drmne ludilo, ponovo će, ako bude sama, njih takvih bar uvek ima, dostupni su na svakom koraku, zato i počinje da im se gubi čar kao i celoj toj priči.
Šta kada neko poželi da naglas kaže dosta?!
