Junačine se povlače, nigde nikoga. Ipak su preveliki “šmekeri” sa još većim ponosom da bi nešto preduzeli, nisu dovoljno veliki ni zreli da preuzmu na sebe zadatak ljubavi i uživanja, zato i beže. Ah Bože, koliko su u suštini mali. Takvi ne bi ni trebalo da se računaju, ali džaba, na spisku su promašenih ljubavi, jer šta god se pričalo i pisalo na ovu temu, oni su ti koji joj razbuđuju dobropoznate “leptiriće”, zbog njih joj drnda srce i znoje se dlanovi.
A gde su oni što bi vezu, nešto normalno?! Oni izumiru. Oni su ludi ili jednostavno već zauzeti, s obzirom na to kolika je nestašica dobri primerci brzo odu, kao i u kupovini. Nažalost, ona nikad nije znala da potrefi vreme rasprodaja. Kako prevaspitati leptiriće da se razbude na nekog normalnog, a ne na nekog “drama dečka”?! Je l’ postoji neki lek za to?! Neka operacija?! Neka bajalica?! Daj recite da joj skratimo muke.
Neke stvari su tako očigledne i logične, ali iz nepoznatih razloga ne ulaze u glavu, ili ispare kada su najpotrebnije. Treba znati sledeće:
– Loši su jednostavni loši i nikad neće postati do kraja bolji.
– Ko jednom svesno ispadne đubre, ispašće i drugi put.
– Švaler ostaje švaler.
– Dobri će uvek biti dobri, jer im je tako zapisano u krštenici.
Kraj.
