Čitajući jednu od mnogih, divnih Paolovih knjiga (Paolo Koeljo), zapitala sam se, da li je taj čovek u pravu, ne samo u vezi sa sobom, već i sa svima nama. Govorim o jednoj poučnoj priči iz njegove knjige “Zahir”. Svi vi koji ste čitali, verujem da vam je zapala za oko, a za one koji nisu, evo priče.
“- Marija, pretpostavimo da dva vatrogasca ulaze u šumu da ugase jedan mali požar. Na kraju kada izađu i krenu na obalu do nekog potoka jednom od njih je lice potpuno prekriveno pepelom, a drugom je savršeno čisto. Pitanje: koji od njih dvojice će se umiti?
– Kakvo glupo pitanje: očigledno onaj čije je lice prljavo.
– Greška: onaj čije je lice prljavo, pogledaće drugoga i pomisliti da je isti kao on. I obrnuto: onaj čije je lice čisto videće čađavo lice svog prijatelja i pomisliti: sigurno sam i ja prljav, moram da se umijem.” (Paolo Koeljo, “Zahir”, str. 146, izdavač Paideia, Beograd 2005)
Mislim da je u pravu, svi smo mi “prljavi vatrogasci”, setite se samo na primer koliko puta kada je nekom vašem teško vi se poistovećujete sa njim ne bi li mu olakšali malo, podelili njegovu muku. Isto tako, srećni ljudi vas vuku da se i vi bolje osećate (uglavnom), zapitate se koji su vaši razlozi za sreću, ili u najmanju ruku podelite sa tim nekim vašim njegovu sreću i eto, isti ste. Suština je da niste. Ne bi trebalo s tim osećajem da živimo. Naravno, biti tu u dobru i zlu je ispravno i na tome se grade prijateljstva, odnosi između ljudi, međutim to više negativno utiče na vas, pogotovo kad su loše stvari u pitanju.
Zapravo, moja poenta, ne treba da dozvolimo da tuđe brige i problemi, isto tako ni tuđ “prljavi obraz” imaju uticaj na nas toliko da nas menja, čini da budemo nešto što nismo.
Treba imati uvek kod sebe ogledalo, prvo uvek pogledaj sebe.
Ako je on srećan, ti ne moraš na silu, podeli, raduj se tuđem mišljenju, uspehu, ali pogledaj i sebe, posveti se posle svojim uspesima ili neuspesima, ako ih ima. Ako je on tužan, nije crni oblak isto iznad tebe.
Uteši, zagrli, ćuti, budi tu, ali pogledaj i sebe u ogledalu.
Možda to spreči bujicu loših emocija kod tebe, kada se pogledaš i shvatiš da si srećna zbog onoga što jesi, moguće je naravno da dođe i do kontraefekta, shvatiš da si u “goroj situaciji”, “prljavija” od svog prijatelja. To nije prijatno, ali je iskreno. Toliko si dugo u vezi sama sa sobom, najmanje što možeš u to ime da uradiš jeste da budeš iskrena prema sebi. Čim se suočiš sama sa sobom, lakše ćeš se suočiti i sa drugima. Kada pomogneš sebi i svom obrazu, pomoći ćeš i drugima, nesvesno, ali hoćeš. Najbližima pokloni ogledalo, da ga je čađavi vatrogasac imao, verovatno bi priču završio čist. A i mi devojke uvek treba da proveravamo šminku, ako ništa drugo.
Kada vidiš loše našminkanu, ne prilazi sa pričom – ne budi tužna što nije ispalo kako treba, evo vidi ni moja maskara nije sjajna, ulepile mi se trepavice, sigurno izgledam lošije od tebe.
Ne, ne i ne!
Jednostavno kada vidimo druge pomislimo i mi smo isti u neku ruku. Radeći to svesno ili nesvesno, radimo, morate priznati. Naprotiv, i te kako smo drugačiji, svako je priča za sebe. Priđi, daj ogledalo, popravi svoju šminku ako treba, pomozi i njoj da popravi, ali ne preuzimaj njen obraz. Jednostavno nemoj.
