Niko nije konstatno srećan. Život nije tako osmišljen (ko god da ga je osmislio, u to ne zalazim) jer onda ne bismo ni umeli da prepoznamo sreću. Šareno nije uvek opcija. Nekad je toliko crno da zaboravimo da će sunce izaći kada svane. Ali bez crne bela ne bi vredela, zar ne?
View this post on Instagram
Naravno da kako zračimo tako i privlačimo, ali nekad nam prosto univerzum ne šalje sve što želimo, ma koliko god mi jako zračili i heštegovali. Pozitivne misli ne privlače ni polaganje ispita, ni grčke brodovlasnike, a ni onu istinski, ničim izazvanu sreću koju ne moramo da slikamo za Instagram. One nam pomažu da preguramo neka teška vremena, ali u tome je u stvari i poenta – da ona postoje. I to skoro uvek sa dobrim razlogom, jer nas jačaju. To ne rade heštegovi, već sve to sivilo kojim se obmotamo s vremena na vreme.
Zato, jedina stvar za koju je Meredit Grej bila u pravu tokom ovih dugačkih sedam hiljada sezona je da biti uvek srećan ne podrazumeva mentalno zdravlje. To je privlačenje pažnje na društvenim mrežama.
Mentalno zdravlje je znati da se izboriš sa danima kada nam je sve teško, kada nas mrzi, kada nešto ne želimo, a moramo. Mentalno zdravlje je probuditi se iz mraka. Priznati da ti treba pomoć da to uradiš.
Shvatiti da je tvoje pravo sivilo lepše od nečijeg lažnog pastelnog.
Naslovna fotografija: instagram.com/loving_inspo25/
Tamara Mladenović
