Kad prebaciš dvadeset i petu, još uvek si u prvoj mladosti, koliko god trideseta bila opasno blizu i delovala preteći ozbiljno. Ali, ti si spremna za tu ozbiljnost, koja je zapravo spoj iskustva, izgrađenih stavova i zdravog razuma – tvoja zrelost se najzad usaglasila sa tvojim uzrastom. Srećom, pubertet si preživela, naporno i divljačko adolescentsko doba je prošlo, sad više nisi derište ni po čijim merilima, nego mlada žena i imaš najbolje i od mladosti i od ženstvenosti. I više niko nema prava da komentariše tvoje lakomisleno ponašanje, tvoje odluke i izbore – dovoljno si velika da se brineš o sebi, a verovatno i o drugima. Drži se brige o sebi još neko vreme, to je tako ispunajvajuće!
Divno je doći kući iz provoda trezan. Pre jedan ujutru. Subota je, a ti si zaspala daleko pre zore i sledećeg jutra te ne boli glava, nisi mamurna i imaš čitav dan pred sobom! Zašto li je ikada bilo drugačije, pitaš se, prisećajući se ponedeljaka koji su došli nakon nedelja provedenih u polukomi u zamračenoj sobi.
Ovog vikenda si rešila da ostaneš kod kuće i uživaš u luksuzu samoće. Malo ćeš sređivati stan, gledaćeš nekoliko epizoda svoje omiljene serije, napravićeš sebi neku ukusnu hranu, zakazala si masažu i možda odeš na bazen, ako ne ustanoviš da ti je lepše da se razvlačiš kod kuće i uživaš onako kako ti najviše prija – bez buke, bez duvanskog dima, bez momaka koji ti se pijani nabacuju (i misle da su mnogo duhoviti), bez prijatelja da traže tvoju pažnju i društvo, jer im nije baš dobro kad su sami.
