Prvi deo “Multifunkcionalne upotrebe prostora” pronaći ćete ovde
Komadić Polo imperije
Ralph Lauren Polo Store, Madison Avenue, Njujork
Iako je okupljao neka od najznačajnijih imena njujorške modne, umetničke i show-business scene sedamdesetih i osamdesetih, Fiorucci svoj koncept nije usmeravao toliko u pravcu visoke, elitne mode i luksuznog stila života. Naprotiv, on je radio na promovisanju nekih od odevnih predmeta koje je uvozio iz tada i dalje nedovoljno otkrivenih krajeva sveta poput Brazila, Avganistana i Indije. Svojim odabirom odevnih predmeta koje je predstavio Evropi i SAD-u Fiorucci je diktirao modne trendove duže od pune decenije. Pre nego što je H&M počeo da ih prodaje i pre nego što se American Apparel uopšte pojavio na tržištu, Fiorucci je na svojim policama već imao šljokičaste materijale i elastične disko helanke jarkih boja, usmeravajući time disko osamdesete u pravcu kojim su tekle.
Uprkos tome, glavni krivac za pojavu sve većeg broja elitnih konceptualnih radnji sa luksuznom garderobom širom sveta jeste – Ralph Lauren. Sve je počelo 1984. godine na Madison aveniji. Rhinelander Mansion je poslužila za otvaranje njegovog Polo Ralph Lauren carstva. Unutrašnji dizajn je upućivao na luksuznu anglosaksonsku tradiciju dodatno osnaženu detaljima poput kožnih masivnih fotelja, slika pasa i konja okačenih po zidovima i ostalim dizajnerskim komadima koji su upućivali na kućnu atmosferu engleske aristokratije. Luksuznu garderobu su pratile garderoba za jahanje, putne torbe, nameštaj, nakit, naočare za sunce, a sve zajedno je svedočilo o okruženju u kojem je i sam dizajner svakodnevno uživao. Ovakvim definisanjem koncepta Ralf Loren (Ralph Lauren) je direktno demonstriao svoj životni stil javnosti, ali i pružio mogućnost da, ukoliko ga sebi može priuštiti, ista ta javnost za sebe može obezbediti upravo na ovom jedinstvenom prostoru.
Širenje uticaja
Poslavši svoju viziju konceptualnog prostora u svet, Ralph Lauren je motivisao otvaranje sličnih prostora u mnogim većim gradovima. Svakako, prve takve radnje su se pre svega otvorile u prestonicama mode. Bivša urednica italijanskog “Vogue”-a je tako u Milanu 1990. godine pokrenula konceptualno ludilo otvorivši 10 Corso Como. Predstavljajući mešavinu koncepata koje su promovisali Fiorucci i Ralph Lauren, Corso Como je zapravo daleko preciznije definisao kako će concept store izgledati u bliskoj budućnosti. Na jednom mestu su objedinjene prodavnice muške i ženske garderobe prestižnih i avangardnih brendova, restoran, bar, izbor knjiga iz oblasti umetnosti i dizajna, izbor muzike, nameštaja, predmeta za kuću, ali i galerija za izložbe, najmoderniji unutrašnji dizajn, kao i tri sobe koje se mogu iznajmiti, što je ovaj prostor učinilo verovatno i jednim od najmanjih hotela na svetu.
Colette, Pariz
Čuveni pariški Colette je bila prva radnja koja je otvorena nakon Milana, a ubrzo zatim se pojavio i Dover Street Market u Londonu, formirajući najuticajniji konceptualni trio na osnovu čijih kontura su kasnije otvoreni mnogi drugi prostori širom sveta. Broj sličnih prostora je nezaustavljivo rastao poslednjih 15 godina, tako da ih danas možemo naći širom planete. Neki od najzanimljivijih su svakako Armani 5th Avenue u Njujorku, The Corner u Berlinu, RA u Antverpenu, Fashion Clinic u Lisabonu, Podium u Moskvi, Simple u Pragu, Tokyo Hipsters Club i naravno, Supermarket u Beogradu. Tajna njihove neverovatne popularnosti bez sumnje je u tome što čine da se potrošač oseća sigurno u vezi sa svojim izborom, bilo da je reč o garderobi, hrani, piću ili umetničkim i dizajnerskim sadržajima koje pružaju. Ovo posebno dolazi do izražaja ukoliko imamo u vidu činjenicu da je tržište preplavljeno mogućim alternativama. Osim toga, obezbedivši sve dodatne sadržaje poput bara, restorana i galerije, concept store postaje mesto sastanaka, planiranja i provođenja sve više slobodnog vremena, večernjeg izlaska sa društvom na koktele ili čak odlaska u SPA.
Beogradski koncept
Supermarket, Beograd
Uprkos činjenici da concept store ide za idejom da zadovolji različite životne stilove, činjenica je da neke od ovih radnji ostaju manje, a neke više zapažene. Bez sumnje, odsustvo alternativne modne scene, kao i inostranog dizajna i literature iz oblasti umetnosti i arhitekture učinili su da Supermarket preko noći postane najzapaženije mesto u Beogradu. U ovom prostoru, za čiji besprekorni dizajn je zaslužan dizajnerski tim reMiks, ponuda premašuje sva očekivanja i svakako stoji rame uz rame sa nekim od spomenutih prostora u Evropi. Prisutnost domaćih mladih dizajnera u ovom prostoru Supermarket zajedno sa Choomich Design Districtom čini najznačajnijim mestom u državi, a slobodno možemo reći i regionu, kada su u pitanju domaća moda i dizajn. Takođe, kada je u pitanju provođenje vremena i odlazak na ručak ili piće, ovo mesto je postalo jedno od omiljenih za svakoga ko se trudi da bude u toku sa gradskim dešavanjima. Međutim, jedna od zamerki koje se često upućuju na račun Supermarketa jeste činjenica da njihova kuhinja nije preterano svesna činjenice da alternativni stil života često podražumeva i alternativan način ishrane. Naime, vegetarijanci i vegani su često iznenađeni činjenicom koliko je mesa prisutno na meniju restorana, što se svakako ne očekuje od ovakvog mesta. Uprkos tome, Supermarket je postao izuzetno poznat i uticajan; dobar deo populacije zna za ovaj prostor i ima svoje mišljenje o njemu. Kreiran za onaj deo mlade, urbane, kreativne populacije koja je u toku sa dešavanjima po gradu, festivalima i modom, Supermarket predstavlja pravu oazu u Beogradu koja jednako privlači domaće i strane posetioce.
Dušan Milojević nekada talentovani student sociologije, zahvaljujući svojoj neodgovornosti i povodljivom duhu nikada nije završio studije već je počeo da luta po svetu kroz različite profesije i veze, završivši kao bebisiterka u Tribeci. U pauzama između čuvanja deteta po parkovima na Menhetnu i fotografisanja u backstage-u na njujorškom fashion week-u ponekad nešto i napiše. Obožava shopping samo kada ima dovoljno keša, a glavna dilema poslednjih meseci mu je šta bi mu Frank Sinatra rekao u slučaju “If I can NOT make it there”.
