Muškarci poznati kao dobričine, ortaci, pošteni i velikog srca, ma divni ljudi, umeju da budu pičke baš tamo gde igraju na svoju osećajnost.
Jer šta znači to kad je muškarac otvoreno osećajan, kad kaže za sebe ja sam mnogo emotivan?
Da li to znači da je on mnogo saosećajan? Empatičan? Da je u stanju da vas razume ili da vas prihvati i podrži iako vas ne razume?
Da sve oseća do te mere da će u potpunosti slediti i poštovati to što oseća?
Ne. Ništa od toga.
To uglavnom znači da će vam dati košulju s leđa (što rek’o naš narod).
Ako ste u stisci, pozajmiće vam pare, ako ima. Ako nemate da mu vratite, oprostiće vam dug. Primiće vas na stan i hranu, dok se ne snađete, rastrčaće se da vam pronađe posao, tražiće rešenje za svaki vaš problem, ako ste mu se obratili za pomoć.
Zato što je on vitez Koja bez portfelja i što ga ljudska nevolja lako gane i pokrene viteštvo u njemu. On tako reaguje – takoreći iz sažaljenja.
Ne izađu njegove dobrotvorne akcije uvek na dobro. U stvari, najčešće ne izađu. Jer njegove zamisli o tome šta nekome treba uključuju da taj neko prihvati svaku pomoć, dovede se u red i osposobi da se dalje sam brine o sebi.
Onda vitez može sebi da čestita i da napravi mentalnu zabelešku jedan izlečen, idemo dalje.
