Muška pasivnost je broj jedan na listi ženskih pritužbi na partnere – mnogi muškarci se u vezi ponašaju pasivno, pokušavajući da izbegnu sukobe, kao i odgovornost za svoje ponašanje, a tu su i drugi razlozi, koje treba da razumemo da bismo pronašli način da se sa ovim problemom nosimo.
Kada na kraju reše da se obrate terapeutu za partnerske odnose, mnogi parovi su već prešli preko granica tolerancije, a žene su te koje izjavljuju da njihovi partneri (momci i muževi) nikada ništa ne iniciraju, kako imaju opušten stav prema deci i kako ne funkcionišu kao tim – one osećaju kao da nose sav teret odnosa na svojim leđima.
View this post on Instagram
Kada se na terapiji suoče sa ovakvim žalbama svojih frustriranih partnerki, muškarci (što je možda začuđujuće) ovo ne dovode u pitanje – ne raspravljaju se oko toga da li je to tačno. Ti isti muškarci su, međutim, veoma proaktivni u svom poslu, često su menadžeri i lideri timova, pa izgleda da je muška pasivnost rezervisana za partnerske odnose.
Muška pasivnost u partnerskim i porodičnim odnosima često je posledica njhovog patrijarhalnog načina razmišljanja u smislu tradicionalnih seksističkih uloga. Oni često izjavljuju da celog dana naporno rade i kada dođu kući žele da se opuste, a to znači da se isključe i nemaju nikakve obaveze. Ovakav stav oblikovan je tokom odrastanja u porodičnoj kulturi u kojoj se majka bavila „unutrašnjim poslovima“, domom i decom, dok se muškarac bavio „spoljašnjim poslovima“ – zarađivanjem, uređenjem travnjaka, majstorisanjem oko automobila. Ili su naprosto odrasli u porodicama u kojima su muškarci i dečaci bili povlašćeni i razmaženi, dok su žene obavljale težak posao bez prigovoranja. U savremenom svetu, kada obično oba partnera rade puno radno vreme, ovo prosto nije fer i muška pasivnost u očekivanju ženske podređenosti porodici, domu i deci, može izazvati ogromnu ogorčenost.
Pročitajte i ovo: 4 načina da promenite svoje shvatanje sukoba u vezama
Tipične situacije su i one u kojima se muška pasivnost javlja kao posledica odustajanja – muškarci su se osećali kritikovano i odbačeno, šta god da su činili nije nailazilo na pohvale i odobravanje (već na otpor, ili kritiku) i oni su jednostavno prestali da pokušavaju. Muškarci koji su pasivni jer su odustali, osećaju da ne dobijaju ono što im je potrebno – više uvažavanja, naklonosti, pažnje, poštovanja i povlače se, šaljući neizgovorenu poruku „pošto mi ne daješ ono što mi treba, neću ni ja tebi davati ono što ti treba“. Ovo je rovovski pasivno-agresivni rat, u kome „protivnici“ stalno odmeravaju poteze onog drugog i svoje ponašanje modeluju u skladu sa onim što druga osoba radi (ili ne radi).
Muška pasivnost može biti uzrokovana i strahom od sukoba – dok se drugi uzroci usredsređuju na vezu, ovo se više odnosi na ličnost. Samo razmišljanje o preuzimanju inicijative izaziva uznemirenost zbog mogućeg sukoba – partnerka može biti ljuta ili nesrećna i može doći do svađe, pa je „rešenje“ u pasivnosti. Ova anksioznost iskazuje se i kada partnerka traži ili predlaže nešto što se muškarcu ne sviđa – on to neće odbiti, već će se složiti, a onda će sabotirati njenu ideju, tako što će povremeno eksplodirati zbog nečeg nevažnog, ili će „zaboravljati“ na dogovor, ili će raditi ono što se od njih traži, odugovlačeći, sporo i bez volje.
View this post on Instagram
Pasivno-agresivni muškarci koji se ovako ponašaju u odnosima, na poslu možda deluju proaktivnije, ali zapravo je prisutna ista anksioznost – oni ne iniciraju, već izbegavaju sukob, radeći samo ono što im nadređeni kažu.
Promena obrazaca ponašanja znači fokusiranje na osnovne pokretače – ako je veza van ravnoteže, vreme je da razgovarate o načinima kako da oboje dobijete više onoga što je svakome od vas potrebno. Ako se jedan partner žali na stalnu kritiku, drugi ne treba da prećutkuje svoja zapažanja, već da vodi računa o tome kako ih iznosi, da ne zvuči prezirno, ili kao da želi sve da kontroliše.
Kada je porblem u ulogama, vrednostima i očekivanjima, part treba da radi na kompromisima u kojima su oboje na dobitku, gde svako od njih odustaje od svog načina i pokazuje spremnost da izađe u susret partneru (jer mu je stalo). Muška pasivnost je nesumnjivo problem, ali kada par prizna da postoji problem, onda može i da pronađe rešenje, pristajući da promeni dinamiku, koja odnos drži u začaranom krugu obostranog nezadovoljstva.
Vodite teške razgovore, preduzmite male korake da promenite ono što partneru smeta, budite svesniji i pažljiviji da biste sprečili delovanje bez razmišljanja, po (lošem) obrascu. Potražite podršku i savet prijatelja ili stručnjaka.
Pročitajte i ovo: Ovo su stvari koje se nauče na terapiji i koje možete da primenite u vezama
Naslovna fotografija: instagram.com/authenticlovemag
Brankica Milošević
