Poljubac više ne znači da ste u vezi, “volim te” se izgovara jedva, i svi naprasno nemaju emocije. “Nedostaješ” – uvek pesma, ili poruka, retko kada izgovorena reč, gest retko kada priređen, ruža kao retko viđena pojava. Pozivi u neko doba su uvek dobrodošli, da nam vrate nadu da im je stalo, da se vrate na naše pragove i opet nakon nekog vremena vrate tugu u naša srca.
Slabe smo na njih, na njihove laži, i majušne gestove kojima smatramo ogromnim, a u stvari nisu, već samo mrvice koje nam daju na kašičicu, onako, bedno.
Jesu slepci. Ali nisam spremna to da izgovorim, ipak se još uvek nadam onoj divnoj ljubavi gde se pale sveće, kupuje cveće, pišu pesme i izgovaraju dve najdivnije reči kao dobar dan.
Da, nadajte se i vi, stojeći na terasi i zamišljajući kako se sada grlite dok vas greje ljubav, u dva iscrtana srca na snegu, jer ja to upravo radim.
Sonja Savović za sebe kaže da se ne utapa u masu. Voli New York, žurke, momke i teretanu. Mrzi neuspehe, ali kaže da su oni samo jedna stepenica do uspeha. Ne sudite jој na prvi pogled, jer je to iskrivljena slika.
