Posao, hobi, trening, fakultet, škola (ili čime se već bave): Uglavnom su prvi na tapetu razgovori o njihovim dostignućima i uspesima, o značaju onoga što rade, ili o problemima na poslu (o zaista ozbiljnim problemima pregovora se samo u ozbiljnom odnosu), o zgodnoj koleginici, iritantnom kolegi, primanjima, napredovanju i slično… Ako je, na primer, sportista, obavezno sledi priča o dva naporna treninga dnevno, možda utakmici u kojoj je briljirao ili podbacio, ili konfliktu sa trenerom, eventualno o nekoj davno zalečenoj povredi. Student će vam pričati o profesoru koji ga nervira, o teškim ispitima, o tome kako ne pohađa predavanja itd, itd… Šta god da je u pitanju, vi treba da budete oduševljeni time što radi, da mu date bezrezervnu podršku, ponekad i pomoć, te ubeđenje u to da nema nikog boljeg od njega!
Fudbalske, košarkaške, vaterpolo, rukometne utakmice, Evropsko prvenstvo, Svetsko prvenstvo, Olimpijske igre, Đoković: U zavisnosti šta je taj dan na repertoaru dobićete i kratak izveštaj, uz malo nervoze ako je tim za koga je navijao izgubio, ili pak ushićenja ako je dobio. Ovde se grupišu i priče o kladionici i tiketima, i o tome kako bi dobio 10,000 da jebena Barselona nije dala gol u zadnjem minutu. Moja topla preporuka jeste da bežite glavom bez obzira od muškaraca koji ne vole sport i o njemu znaju manje nego vi, te ne progovore o tome nijednu reč, jer nisam sigurna da u sebi sadrže dovoljnu količinu testosterona.
